Село моје лепше од Ниша

Стефан Стевановић је чекао само да заврши школу и са својих 20 година напустио Ниш, где је рођен и одрастао, и отишао у село.

Између асфалта, безбрижног живота са родитељима и излазака са друштвом с једне, и напорних сеоских послова с друге стране, одабрао је ово друго – као мало ко његових година. И одмах показао колико је озбиљан.

"Тренутно имамо 40 коза и 20 оваца, догодине ће их бити још. Идем ка уматиченим грлима, мада се тешко набављају, овце смо узели у априлу", рекао је Стефан.

Тако сада живи у Сопотници код Гаџиног Хана са дедом, који се, иако више није сам, не радује превише. Каже, зна шта чека његовог унука. Као и родитељи, чији старији син студира глуму, па су лакши живот прижељкивали и за Стефана.

"Ја сам га јурио да не остане на пољопривреди, јер је пољопривреда тешка. Шта добијеш – добијеш; али он је тако решио", каже деда Драгослав.

Стефан прича како је реаговала његова мајка када је донео одлуку.

"Мајка кô мајка, каже: 'То је велика обавеза, не можеш ти то.' Ја кажем: 'Немој да ми стајеш на пут.' Баш се ни друштву не свиђа, сви знају да је пољопривреда тешка", каже Стефан.

Ни реакције родбине, ни пријатеља, нити напоран рад од јутра до вечери, Стефана нису обесхрабрили.

"Може да се живи солидно, може и породица да се оснује, само временом. Полако", рекао је Стефан.

Тако, уз помоћ субвенција Општине и државе, а највише захваљујући томе што не бежи од рада, тај млади човек који је напустио град и изабрао село и пољопривреду не брине за своју будућност.