Сваког сата од болести срца и крвних судова умре шест особа

У Србији сваког сата шест људи умре од болести срца и крвних судова, односно 142 особе дневно изгубе живот од ове групе болести, што на годишњем нивоу износи више од 52.000 људи, навела је директорка Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић.

Верица Јовановић каже да је заблуда да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе из економски развијенијег друштва.

"Данас ниједан становник наше планете није поштеђен ове групе болести, без обзира на то где живи, ког је пола, узраста, социјално-економског статуса", рекла је Јовановићева за Танјуг.

Нагласила је да трећину свих узрока смрти у свету чине болести срца и крвних судова и да сваке године од њих умре 17,5 милиона људи.

"Очекује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи", појаснила је Јовановићева и додала да у Србији у последњих 10 година стопа смртности бележи пад и код мушкараца и код жена, али да су подаци и даље алармантни.

Током прошле године од кардиоваскуларних болести умрло је 52.102 особе и то 28.314 жена и 23.788 мушкараца.

"Оно што је забрињавајуће је да у Србији сваког сата шесторо људи умре од обољења срца и крвних судова, односно 142 особе дневно изгубе живот од ове групе болести, што на годишњем нивоу износи више од 52.000 људи", појаснила је Јовановићева.

Контролом фактора ризика могуће је спречити више од 50 одсто оболевања, посебно контролом три кључна фактора ризика – пушење и пасивно пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана.

Стрес, такође, негативно утиче на здравље становништва и доприноси развоју кардиоваскуларних болести.

"Смањењем стреса и побољшањем психолошког стања може се избећи појава срчаног удара, али поправити и опште телесно и душевно стање", појаснила Јовановићева.

Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин нагласио је да Србија припада високоризичним земљама у оболевању од болести срца и крвних судова, што се мери бројем умрлих на 100.000 становника.

"Западноевропске земље су предузеле системске мере које су дале резултате, а најбоље резултате бележи Данска. У Србији постоји благи тренд смањења учесталости обољевања и умирања", нагласио је Белеслин за Танјуг.

Западноевропске земље су предузеле системске мере, појашњава, као што је забрана пушења, правилна исхрана, смањење употребе соли.

"Србија је забранила пушење у болницама и јавним местима, али није у затвореним просторима као што су ресторани, кафане", појаснио је Белеслин.

Значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама ове године су у фокусу Светског дана срца који се обележава 29. септембра. 

Током целе недеље грађанима ће се на различите начине указивати на значај превенције кардиоваскуларних болести.

Завршна манифестација биће у петак у Ташмајданском парку од 10 до 12 сати где ће бити Клиника на отвореном, под слоганом "Пренеси знање – чувај своје срце".

Током два сата грађани ће имати прилику да разговарају са лекарима, измере крвни притисак, шећер у крви.

број коментара 0 пошаљи коментар