Више од 200 слободних места на Пољопривредном факултету

Слика на најстаријем и највећем Универзитету у Београду је следећа – трећина факултета већ је у првом уписном року попунила квоте за упис бруцоша, и то пре свега они који школују инжењере, док је 21 факултет индексе потенцијалним бруцошима понудио у другом, па у трећем року.

"То се тумачи и чињеницом да је генерација која је дошла на упис ове године мање бројна него претходне генерације, тако да је то једино могуће образложење. Ми се трудимо да привучемо и студенте из региона и света и покушавамо да кроз програме на енглеском језику то реализујемо", каже проф. Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду.

Борјан Соковић, студент проректор Универзитета у Београду, истиче да је посебно интересовање за смерове и студијске програме који школују ИТ стручњаке. "Очекујем да ће места углавном бити попуњена", рекао је Соковић.

Највише слободних места остало је на пољопривреди – 216, а пријавило се само пет кандидата. А први пут ове године 10 их је остало и на географији. Хемичари већ знају да њихови дипломци нерадо одлазе у просвету.

"Чињеница да су наставници у школама најслабије плаћени у државној администрацији, оставља трага и на управо оне делове образовања у Србији, који се односе на школовање за образовање људи у основним и средњим и високим школама. А верујем да ће се то и убудуће дешавати уколико се Србија не уозбиљи и не схвати да у образовање мора да се уложи много више пара него што је до сада уложено", указао је декан Хемијског факултета проф. Иван Гржетић.

Слободних места, више него претходних година, остало је на свим универзитетима у Србији. Професори кажу да факултети треба да пруже модерне и интересантне програме, брз долазак до посла, а академци пре свега желе да студирају о трошку државе и у Београду.