Реституција у натури

То што највећи део државне имовине није пописан не значи да је нема: рачуница Мреже за реституцију је да грађани, црква и верске заједнице потражују само мали део, а да шумског земљишта у државном власништву има 1.000 пута више, пољопривредног најмање десет пута више, а грађевинског чак 30 пута више од онога што се потражује. 

"Остале су још две зграде које потражујемо и један део грађевинског земљишта. Надамо се да ће нам то у скорије време бити враћено, али када ће то бити, не можемо да предвидимо, с обзиром на то што је један део грађевинског земљишта узурпиран дивљном градњом, а Закон о озакоњењу фаворизује дивље градитеље у односу на нас потражиоце имовине", каже Драган Антонијевић, потражилац имовине на територији Београда.

Без обзира на то, апел је да се имовина врати реституцијом или супституцијом, јер ће обештећење, на крају, платити грађани – преко буџета Србије.

"Без икакве сумње противници реституције и заговорници обештећења су искључиво они који су ментори или имају директне користи од заштите узурпатора и оних који нескривено имају намеру да присвоје и препродају непописану државну земљу", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Ипак, постоји имовина коју није могуће вратити власнику, на пример приватизовани станови, порушени објекти и јавне површине.

Новчано обештећење бивших власника одузете имовине, према Закону о реституцији, требало би да почне 2018. године обвезницама, са роком доспећа од 12 година. За то је издвојено две милијарде евра.