Може ли се у Србији живети од гајења лековитог биља?

У потрази за послом или додатном зарадом, многи млади људи се одлучују да се опробају у пољопривреди, па тако и у околини Ниша и Алексинца. У приобаљу Јужне Мораве последњих година ничу плантаже лековитог биља. Саша и Тања из Ниша, млади брачни пар, уместо традиционалних култура одлучио је да се опроба у гајењу матичњака.

Нема дана да Павловићи нису на њиви. Нису дозволили да им хектар и 20 ари имања пропада па су се, иако без искуства, одлучили да засаде мелису, познатију као матичњак.

"Прво смо учили како да је садимо, па како да је од траве чистимо, па сада учимо како да је прехранимо и негујемо", наводи Тања.

Саша каже да су их сви гледали чудно и да нису веровали да ће заиста да крену у тај посао.

"Одвраћања је било и тада али и сада, мада мислим да ћемо да истрајемо у свему овоме", рекао је Саша.

Тако су без помоћи града и државе кренули у, како верују, исплатив посао, иако не крију да страхују да ли ће имати добар род.

"Надамо се да ће овај наш труд да се исплати, можда не одмах, али за две или три године", наводи Саша.

На 60 километара од Ниша, у Сокобањи, чланови Удружења за лековито биље обучавају будуће произвођаче. У малим огледним пољима, на конкретним примерима показују изданке младих биљака.

"Поједини људи самоиницијативно почну да раде, чак не знају ни за кога ће да гаје. Саветујем их и покушавам да их разуверим да прво нађу купца па тек онда да почну да гаје шта том купцу треба", наводи Небојша Станојевић, председник Удружења "Др Јован Туцаков" из Сокобање.

Они који нису знали, а били су упорни данас поред Јужне Мораве имају хектаре под оманом, матичњаком, очајницом, камилицом, гавезом... Иако признају да нису успешни као колеге из Војводине које имају огромне засаде у оклини Алексинца – не одустају, јер верују да је гајење лековитог биља посао будућности.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.