МУП против "сајбер јазбина"

"'Сајбер јазбине' су просторије из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета. Дакле, неки педофил са било које тачке на свету може да плати особи која држи 'сајбер јазбину', да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара", појашњава Живановић.

"Сајбер јазбине" су врло организоване, тврди и наводи да постоји група која све то припрема, затим особа која има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плача, и на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новћану надокнаду.

"И ми смо, нажалост, имали ту ситуацију у Бачком Петровом Селу где су се девојчице наге сликале за 500 и за 1.000 динара изводиле порнографске представе пред камерама. Овде је, осим озбиљности и тежине самог догађаја, забрињавајуће и то што је то доста дуго трајало, а да се ништа није знало", каже Живановић.

Према његовим речима, комшије нису причале, другарице су једне друге врбовале, доводиле у једну исту кућу, а за све се сазнало "веома, веома касно" и тај немили догађај, каже Живановић, у потпуности се уклапа у основне дефиниције "сајбер јазбина" и уопште у профиле интернет педофилије.

То је зато, јер, према његовим речима, жртве обично на наговор другарица почињу да се баве сајбер сексом, јер добијају информације да је зарада добра, и да то гледају само странци које оне никада неће упознати и видети уживо.

"Педофили затим врше уплате преко агенција за трансфер новца, а деци су потребне одрасле особе које ће подићи новац. У пракси је регистровано да су обично породица или рођаци девојчица умешани и да они подижу новац", рекао је Живановић.

Проблем је што се, сматра Живановић, Одељење за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а суочава са доказима који су невидљиви, неопипљиви, и не налазе се у Србији, већ негде напољу, "а ви их морате наћи, документовати на законит начин, и у кратком року".

Његово Одељење, како је додао, сматра се лидером у региону по питању борбе против педофилије и других опасности на интернету и оцењује да је "борба против педофила у Србији тешка, али успешна".

Заједничке карактеристике свих педофила, објашњава, јесу висок степен стрпљена у задобијању поверења детета које желе да направе жртвом, способност да ослушкују околности у каквима дете живи, као и она да се распитују у каквом је дете односу са родитељима.

Ипак, каже да није изводљиво направити профил српског педофила на основу досадашњих ухапшених и осуђених особа.

"Ми смо покушали да профилишемо интернет предатора са наших простора. Педофилија је међународно класификована болест, али нисмо могли да издефинишемо да ли су то људи из руралних или урбаних средина, којег су нивоа образовања. Међу нашим педофилима имамо профиле од пољопривредника, доктора наука, до свештеника, тако да нисмо могли да изведемо закључак", рекао је Живановић.

Репресија је важна, али сматра да се на превенцији мора више радити, те да много више треба размењивати информације о преварама на интернету, педофилији, сектама, тероризму, емо покретима, навијачким групама, десничарским покретима, вршњачком насиљу, како би се подигао ниво знања и свести и тако спасила деца.