Вукосављевић: Стратегија развоја културе до краја године

Владан Вукосављевић је, гостујући у емисији "Седмица" на Радио Београду, изјавио да је задовољан одзивом, сугестијама, па и критикама у јавној расправи која је у току.

Проритети Министарства и оно што може да обећа у наредном периоду биће завршетак започетих инвестиционих радова.

"Два велика музеја, реконструкција манастира Хиландар. Велико народно позориште у Суботици биће највеће позориште у региону, са три сцене и концертном салом, као и обнова позоришта у Сомбору и Врању. До краја године отворићемо и Културни центар у Пекингу, што ће бити највећи искорак не само за минстарство, већ и за целу Владу", истакао је министар Вукосављевић.

Одговарајући на критике да је стратегија због поглавља о чувању индентитета и ћирилице етноцентрична, поручио је да је реч о погрешном, помало пакосном термину.

"Морамо поћи од претпоставке шта је оно што је несумњиво, а то је да је ћирилица писмо српског језика. Надам се да је то неспорно, да је то израз нашег културног наслеђа и идентитета. Према свим светским стандардима један језик има једно писмо. Критичаре бих волео да чујем да наведу бар један пример у свету који је изузетак од принципа један језик – једно писмо. Мере за очување ћирилице смо увели због тога што је једно писмо живо онолико колико се користи", рекао је Вукосављевић.

Нова медијска статегија до краја године 

Министар културе и информисања поручује да ће до краја године бити завршена нова медијска стратегија којом ће бити решена питања непримерених садржаја на комерцијалним телевизијама, а да ће бити решена и криза у појединим медијским кућама као што су Новости, Политика и Танјуг.

"Суочени смо са проблемом баналних и скарадних садржаја, посебно у електронским медијима. Министарство културе и информисања је против тога, нажалост немамо све алате у својим рукама. Санкцијама за такве активности бави се РЕМ и друга регулаторна тела, али се надам да ћемо овом новом медијском стратегијом успети колико можемо да на ту ствар укажемо и да је обуздавамо", истакао је Вукосављевић гостујући у емисији "Седмица", на Радио Београду.

На констатацију новинарке да је за време мандата претходног министра, повучено много потеза који су дали лош резултат и да је излазак државе из медија готово уништио локалне медије, Вукосављевић је рекао да ту обавезу намеће Европска унија и њени прописи, истакавши да ће ускоро бити више речи о њима.

Говорећи о финансирању јавног сервиса, он је рекао да РТС кроз такозвану претплату и директно из буџета добија годишње мање од 80 милиона евра. Навео је пример да хрватски јавни сервис добија по основу претплате око 210 милиона евра годишње, а словеначки добија око 140 милиона евра.

"Дакле за квалитет програма битно је финансирање", навео је Вукосављевић.

Говорећи о стању у Политици и Новостима истакао је да "ситуација није идеална", наводећи да је држава у мањинском смислу присутна у обе медијске куће, као и да су предлози решења изнети, о чему ће бити речи у будућности.

Додао је да је Министарство изнело и предлоге решења ситуације новинске агенције Танјуг наводећи да се решење очекује у наредном периоду.

"Танјуг послује на тржишту, дошло је до једне врло незгодне правне ситуације која је везана за Танјуг, ми смо, такође и ту дали неке предлоге, видећемо шта ће да се деси. Сматрам, и о томе сам разговарао са многим амбасадорима земаља ЕУ и са представницима европске мисије овде у Србији, да је принцип да државе имају своје информативне агенције принцип који је доста присутан у Европи. Према томе, не може Србија бити полигон за јединствена решења, она мора бити полигон за европска стандардна решења и она решења која постоје у европској пракси, а добра су за нас", закључио је Вукосављевић.