Крађа археолошких добара – од ашова до аукцијских кућа

Српско археолошко друштво упозорава да је у Србији алармантно стање када је реч о крађи археолошких добара. Највреднији предмети завршавају у аукцијиским кућама у иностранству где се продају по цени и до педесет пута већој од оне која је плаћена у Србији. Археолози упозоравају да у појединим селима на десетине људи опремљени детекторима трагају за предметима из прошлости. Казне за кријумчарење су од новчаних до затворских.

Од ашова и детектора до каталога у аукцијским кућама предмети из Србије прођу много руку и очију. У ланцу све почиње од трагача, наставља се са откупљивачем, затим људима који праве каталоге које шаљу у аукције куће које одлучују шта ће откупити.

"Највише одлазе метални налази из римског периода. Јако су на цени средњевековни налази. Све што може да се прода – одлази. Читав Срем је јако пуно нападнут, источна Србија, околина Јагодине, околина Пирота ка бугарској граници", указује Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва.

Према његовим речима, не може да се говори о појединим локалитетима него о стотинама и стотинама квадратних километара.

У иностранству постоје агенције специјализоване за прављење предисторије таквих предмета јер је то један од услова да се појаве на аукцији.

Цариници кажу да су се суочавали са покушајима кријумчарења старог новца, нумизматичких збирки, оружја, фигура, ретких књига.

"Није више само то ни смештено у путничким колима којима се људи крећу. Користе се се аутобуси и друга превозна средства тако да је практично наш задатак тим тежи, изазов далеко већи", напомиње Слободан Томић из Управе царина.

Колико је реч о уносном послу, показују и случајеви у којима су кријумчари правили копије оригинала које су покушали да изнесу из земље и продају у иностранству.

"Релативно једноставно и лако, са малим улагањима, могу се направити фантастичне копије предмета који изгледају као да су јако јако стари, а уствари су технолошким поступцима обрађени тако патинирани уз додатак одговарајућих хемикалија да изгледају да су стари", додаје Томић.

Археолози кажу да су приче и легенде о закопаном турском и хајдучком благу довеле до појединих места трагаче који су минирањем и копањем уништили бројне локалитете.

"Код нас не да је алармантно, него не знам како да назовем обим у ком долази до крађе археолошких добара. Ја се бојим да ћемо врло брзо у наредних пар деценија, ако се настави таквим темпом, доћи у ситуацију да од онога што кажу Србија као археолошки елдоради – ми постајемо земља која нема доказ о материјалној прошлости", истиче Црнобрња.

Стручњаци упозоравају да се уништавањем археолошких налазишта и кријумчарењем тамо проднађених предмета губи могућност да сазнамо чињенице о прошлости простора на којем живимо.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.