"Нулта толеранција државе према говору мржње"

Убиство глумца Драгана Максимовића јер су мислили да је Ром и, после 17 година, још непознати починиоци, ниједна правоснажна пресуда за злочин из мржње на основу сексуалне оријентације и претње на друштвеним мрежама, неки су од примера злочина и говора мржње.

"Рађено је једно регионално истраживање, дакле, Западни Балкан је у питању и упитане су особе припадници ЛГБТ популације колико њих је било жртва физичког насиља, тај број је преко четвртине. Док је тај број код вербалног насиља, макар у Србији 72 посто", указао је Горан Милетић из Организационог Одбора Београд Прајд 2017. 

Премијерка Ана Брнабићева је на коференцији рекла да нема проблем са критиком, али да јој смета неутемељена критика која се заснива на површним оценама.

"Не знам да ли је бесмисленије када се чује да због другачије сексуалне оријентације нисам достојна да водим Владу, или да сам постављена да водим Владу управо и само због тога", рекла је Брнабићева.

Наводећи да је несумњиво опао број физичких напада на особе које се разликују од већине, она је истакла да је једнако важно да "престанемо да се повређујемо речима".

"Као грађанка желим да живим у друштву, у коме је Парада поноса вест на нивоу информације која се односи на затварање улица за саобраћај. Да тај догађај буде значајан онима који га организују и грађанима који у њему желе да учествују, без вишемесечних тензија пре и после њега", истакла је Брнабићева.

Ово друштво је, каже, имало снаге да направи искорак и, од средине која се није либила да покаже физичко насиље над неистомишљеницима, направи атмосферу која није претећа и не угрожава све оне који ће у недељу мирно прошетати улицама Београда.

"И све то за мање од 15 година", истакла је премијерка.

Брнабићева каже да је као представница државе поносна што Србија има усвојене антидискиминационе законе и што извештаји релевантних међународних тела и организација потврђују да се област људских и мањинских права у Србији унапређује.

Ниво дискриминације мањинских група и припадника националних заједница је у опадању, тврди министарка, те наводи да разговор, суочавање и отварање најтежих питања представљају најбољи пут ка превазилажењу проблема и на индивидуалном и на друштвеном плану.

Брнабићева истиче да се различитост и толеранција не смеју свести искључиво на препознавање и уважавање припадника ЛГБТ популације, већ и на друге мањинске групе.

"Област људских и мањинских права тема је која се никада не завршава, која нема краја. Ниво тих права, која су неупитна, није закључен ни у најдемократскијим и најтолерантнијим друштвима, јер модерно доба стално поставља нове изазове", рекла је премијерка.

"Као грађанка желим да живим у друштву, у коме је Парада поноса вест на нивоу информације, која се односи на затварање улица за саобраћај. Као премијерка имам обавезу и дужност да кажем да ова држава и њене институције одлучно стоје иза својих грађана и грађанки једнако штитећи њихова права", навела је премијерка. 

Подсетила је да у Србији данас живи 26 етничких или националних мањина, што је више него било где друго у Европи, да се 55.000 деце образује на 15 језика, те да је чак у шест локалних самоуправа званично у употреби шест различитих језика.

За 21 националну мањину постоје савети, напоменула је, и сви добијају подршку из буџета, што, како каже, говори да влада ради на њиховој интеграцији у ширу заједницу.

Премијерка је истакла и да је друштво у последње три године положило један нови тест, онај у вези с мигрантском кризом, наводећи да је кроз Србију прошло више од милион људи из угрожених земаља.

"Србија никада није затварала границе ни подизала зидове на шта као друштво у целини треба да будемо поносни", рекла је и додала да је прошле године у сарадњи са Уницефом 200 ученика миграната похађало школе у Србији, а ове године чак 645 похађа школе на територији 17 локалних самоуправа где се налазе колективни центри.

Кубуровићева: Неопходно интензивније радити на подизању свести грађана

Нулта толеранција према говору мржње и злочину из мржње јесу један од приоритета Владе Србије и Министарства правде, изјавила је министарка Нела Кубуровић и додала да је оправдан значај који се даје спровођењу Акционог плана за Поглавље 23.

Она је Међународној конференцији о злочину из мржње и говору мржње истакла да одржавање "Недеље поноса" и ове године јесте један од добрих примера развоја тековина толеранције и унапређења људских права у Србији. 

"Колики значај има успостављање једнаких права за све грађане, без обзира на њихову верску, етничку, националну, сексуалну или било коју другу различитост, говори и то да су основна права заузела врло важно место у оквиру Поглавља 23, чијим отварањем преговори почињу, а затварањем се завршава преговарачки циклус", рекла је Кубуровићева.

Нажалост, додаје Кубуровићева, говор мржње, а поготово злочин из мржње и даље постоје у нашем друштву. 

Она је додала да од степена развијености људских права зависи и степен развијености демократије у једном друштву.

Влада Србије је, каже, препознала значај и тежину потребе за адекватним одговором на говор и злочин из мржње, додајући да је за то министарство то важна тема јер у великој мери успех борбе против злочина из мржње зависи ефикасан рад правосуђа.

Она је додала да се у два наврата вршене измене и допуне Кривичног законика како би се унапредио постојећи законски оквир у складу са међународним стандардима.

"Сви смо свесни чињенице да и поред тога што Србија има добра и адекватна законска решења, још увек имамо незанемарљив број кривичних дела говора мржње и злочина из мржње, посебно изражена према ЛГБТ популацији", рекла је она.

Иако су, како каже, такви случајеви присутни и у другим земљама, на држави је, додаје, задатак и обавеза да се спречи да дође до кривичних дела говора мржње и злочина из мржње.

Према њеним речима, неопходна је континуирана обука и носилаца правосудних функција, и других државних органа како би адекватно препознали и ефикасније одговорили на изазове са којима се суочава ЛГБТ заједница у Србији.

Кубуровићева је указала и на добре резултате Закона о спречавању насиља у породици чија је примена почела 1. јуна 2017. године, додајући да су резултати добри управо захваљући доброј координацији између свих инситуција.

"У ова три месеца примене имали смо преко 9.400 размотрених случајева породичног насиља, скоро 4.000 предлога за продужење хитне мере (3.811 усвојених предлога) и 2.160 израђених индивидуалних планова заштите жртава", рекла је она.

Кубуровићева је закључила да је неопходно интензивније и дугорочно радити на подизању свести свих грађана како би се изградило једно толерантније друштво.

"Без толерантног друштва заснованог на поштовању разлика немогуће је елиминисати друштвене стереотипе који рађају мржњу", рекла је Кубуровићева.

То је исти изазов за Европу и свет.

"Оваква конференција, где учествује цело друштво, омогућава да се разговора отворено. Србија је много тога учинила усвајајући нове законе, али у сваком друштву њихово спровођење је кључно", истиче Сем Фабрици, шеф Мисије ЕУ у Србији.

"Још лечимо ожиљке говора мржње. И даље нисмо научили на тим грешкама и злочини из мржње дешавају се на улицама, и даље нисмо друштво које себе може да назове потпуно демократским и слободним", навела је бивша председница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић.  

Србија је пре пет година увела казну за злочин из мржње; али, за такво дело нико није правоснажно осуђен. Као помак се региструје то што је МУП одредио осам официра за везу са ЛГБТ заједницом.