У сусрет Прајду 16 година касније – од насиља ка слободи

"Први "Прајд" у Београду, 2001. године, остао је запамћен по насиљу, а 16 година касније, ситуација, иако веома споро, ипак осетно иде на боље, за шта је јасан сигнал долазак највише министара до сада", каже Милетић за Танјуг.

Од Цветног трга, преко Теразија, до Трга Републике, у недељу ће, очекује, прошетати министри Зоран Ђорђевић, Бранко Ружић и Јадранка Јоксимовић.

Као већ редовног госта, организатори очекују и градоначелника престонице Синишу Малог, као и гошћу којој се, каже, припадници ЛГБТ заједнице највише радују - премијерки Ани Брнабић.

Присуство највише припадника извршне власти откада се "прајдови" организују, Милетић види као разлог за радост припадника ЛГБТ заједнице.

"Долазак премијерке је заиста добар сигнал, а градоначелник Мали је долазио и ранијих година, што је такође добро јер ово је Београд Прајд и јако је важно да је он препознао колико је то важно за Београд и да није мала ствар када он дође", каже Милетић.

"Осим што ће, због радова на Славији, шетња ће бити померена за пар стотина метара, а више улазних пунктова ће бити једина промена", најављује Милетић.

Милетић додаје да ће цео програм трајати два до три сата, навевши да ће се тачна локација улзних пунктова знати наредних дана.

Што се тиче захтева који се упућују са Прајда али и целе Недеље поноса која је у току, и они су, наводи Милетић, остали исти као ранијих година.

"Три су основна захтева којих се придржавамо, а први се бави вршњачким насиљем у школама, будући да је оно један од основних проблема за ЛГБТ заједницу", истиче Милетић који прецизира да се уствари залажу за доношење Алексиног закона.

Други захтев, према његовим речима, тиче се законских решења која би особама које желе да промене пол то омогућиле у свим аспектима.

"Имамо парадоксалну ситуацију да држава плаћа промену пола, али не даје тачан правни оквир како да се добије нови ЈМБГ и ново име, то је све препуштено судовима и то неко врло лако реши, а друге људе прате страшне приче", наглашава Милетић.

Трећи захтев који је МИлетић истакао тиче се закона о регистровању истополног партнерства.

"То је нешто што је табу и за шта се сматра да је 'превише за Србију'", каже Милетић и истиче да то сматра неопходним.

"Да ли ћете ви то звати брак, истополно партнерство, регистровано партнерство или кохабитација... постоји много термина могућих, али регулисати се мора", истиче Милетић.

Ситуацију да људи живе заједно, стекну заједничку имовину и наслеђују једно друго, а да то није правно регулисано, сматра недопустивом, што је, према његовим оценама, још један од разлога зашто се истополна партнерства морају правно регулисати.

Парада поноса као централни догађај затвориће Недељу поноса, која је почела у понедељак и током које се организују бројне активности.

Оно што заинтересоване очекује до краја Недеље поноса, наводи Милетић, јесу изложбе, програми у медија центру у КЦ Граду, журке и филмски програм.

Као посебно важну активност, Милетић је истакао Конференцију о говору мржње и злочину из мржње у Палати Србије, а на којој ће кључни говор одржати премијерка Ана Брнабић, а присуствују, каже, и министарка правде Нела Кубуровић и омбудсман Зоран Пашалић.

Када се сумирају све промене које су се у последњих деценију и по десиле, Милетић каже да се сада млади, лакше "аутују" у Србији, али остаје при ставу да је насиље међу младима велики проблем који мора да се приближава решењу.

Постоје алармантни подаци, истиче, које је радила организација Сивил рајтс дифендерс, а који кажу да око три четвртине гејева и лезбејки преживе насиље.

Од укупног насиља које они доживе, у другим земљама Балкана, каже, 16 одсто отпада на насиље у школи, а у Србији је то 36 одсто. 

"То је алармантно и показује да млади суграђани нису толерантни, да су склони да због тога што је неко другачији учине насилне акте и дискриминишу, одбацују и вређају, то нам не служи на част", истиче Милетић.

Друго истраживање, које су радиле агенције, наводи, показало је изненађујуће резултате да су старији грађани много толернатнији и лакше прихватају разне различитости.

Млади се, према његовим сазнањима, највише "аутују" у великим градовима Београду, Новом Саду и Нишу.

Као главни разлог за то, Милетић види то што у тим срединама они могу да направе социјални круг, који их прихвата, а "помире се са чињеницом да има и оних који не прихватају".

Сада су и родитељи, каже, спремнији да прихвате дете које препозна своју хомосексуалност и каже им за то.

Ипак, и ту вреди правило веће средине, па Милетић каже да постоје примери и када су у мањим срединама, где се на хомосексуалност гледа другачије, родитељи децу водили лекару "да се лече", или их истеривали из куће. 

Помак на боље, Милетић види и у раду медија, јер сада, "постоји много извештаја и људи се осећају сигурније и мање размишљају да ли да кажу својој околини".

Бољи су и закони који су после 2001. донесени, каже, па су сада припадници ЛГБТ заједнице боље застићени у односу на ранији период.

"Од 2001, не може се рећи да се ништа није променило, али је та промена веома спора", сматра Милетић.

Он оцењује да се ишло "горе - доле", па су тако, каже, четири забране Прајда биле потпуно беспотребне и могло се и без њих, а као посебно "тамне" моменте истиче новинске наслове из 2009, да ће "лити крв" и да ће цео град бити разрушен.

"Све је то прошлост коју не треба да заборавимо, треба је увек имати на уму", рекао је Милетић.