Деца мигранти у школским клупама, привид нормалног живота

У 27 школа у Србији, наставу похађа 252 деце миграната. Школараца је највише у Београду и Шиду, а Шид је једина општина у којој је почетак школске године изазвао велико негодовање и протест родитеља.

Представник родитеља Горан Хрчек сматра да би због језичке баријере, био потребан преводилац за њихову децу. "Друго здравствена баријера - нико нам не гарантује да су сва деца у њиховом матичним државама адекватно здравствено збринута", додаје Хрчек.

Да се за то побринула Србија тврде у Комесаријату за избеглице.

Иван Мишковић из Комесаријата истиче да су сва деца прошла детаљне систематске прегледе и потпуно здрава иду у школске клупе. "Министарство просвете је припремило школе, обучило наставни кадар, постоје књиге, постоје учила", наводи Мишковић.

Родитеље који протестују упитао је "како би било да су њихова деца у тој ситуацији и да деци мигрантима не пожеле ништа друго до оно што би пожелели својој деци".

Мишковићна помиње и да је важно да се не поквари позитивна слика коју је Србија стекла током мигрантске кризе.

"Када је велики број ове деце стасао за полазак у школу почели су ратови у њиховим земљама и они нису имали прилику да уђу у те токове и ову прилику су дочекали са радошћу. Зато мислим да сви заједно трреба да им олакшамо и да им помогнемо да преброде све те трауме", рекао је Мишковић.

Ово је, сматра, и прилика да редовни ђаци виде нешто другачије.

Учила и књиге користи већ више од 250 деце у 27 школа. У Шиду су то спречили мештани који су својевремено тражили измештање кампа из тог места, и то због неколико инцидената у којима су учествовали мигранти.

Начелник општинске управе Шид Ромко Папуга поручује да панику не треба ширити поготову што, како тврди, та лошија искуства не потичу од деце и породица са децом. 

Многа од њих, за школу су стасала на избегличкој рути. Оне који су у клупе први пут сели у Пироту, вршњаци су прихватили. 

"Ми ћемо једноставно следити импулсе које нам дају учитељи, наставници и директори и сасвим је нормално да деца која похађају наставу буду укључена у све школске активности", каже градоначелник Пирота Владан Васић.

То намеравају и у Београду где је уписано највише ђака миграната. Шесторо првака из Авганистана школује се у близини прихватног центра.

"Учитељ код кога су били је рекао да није било никаквих проблема и да им је било баш занимљиво. Били су срећни што су дошли с обзиром да већ дуго су у путу и нека промена њима много значи", напомиње Сања Павић Рајак директор ОШ "Краљица Марија".

Значила би и деци из прихватних центара Адашевци и Принциповац којима је почетак школе неизвестан. Њих је укупно 111.