Претешке ђачке торбе

Иако је правило да ђачка торба не сме да буде тежа од десет одсто тежине детета, у пракси је то другачије. Школски ранчеви са књигама често су много тежи, што негативно утиче на здравље деце. Недавно истраживање у оквиру којег је прегледано више од 3.000 деце узраста између шест и 14 година показало је да 60 одсто деце у Србији има криву кичму.

Садашњи петаци на распусту су порасли, добили који килограм више, али преласком у виши разред и ђачке торбе постале су теже.

"Ранац је тежак седам килограма и шестсто грама, а моја тежина је 40 килограма", испричао је један ђак за РТС док други додаје да је још еже када се носи и лаптоп.

Готово две трећине ђака у Србији има лоше држање, а више од 90 одсто пати од неког деформитета стопала. Мањак спорта, а превише дружења са компјутером, као и тешке торбе – разлози су за поражавајућу статистику.

"Тешки ранчеви ће свакако утицати на промене положаја тела које ће ићи ка напред и тиме ће дете имати већи притисак на врат и горњи део леђа. Уколико нема физичке активности и корективних вежби, дете ће временом погоршати своје стање, које ће му бити штетно за цео живот", каже Саво Папић, физиотерапеут, аутор истраживања.

Наставници увек на време кажу ђацима шта да понесу за следећи час и растерећују их тиме колико год је могуће, тврде запослени у школама. Ипак, признају да су ђачке торбе претешке.

"Ја се слажем да су јако велики уџбенички комплети, да ли је то неопходно у овој ери када деца могу да користе и дискове и тако даље, да ли све то може да се другачије организује, бар тамо где постоји опрема у школи и код куће – треба размислити зашто остајемо у тој папирној форми", каже психолог Лидија Максић.

Из појединих предмета ђаци сада имају и по три уџбеника. Министарство најављује ревизију таквог решења, а од наредне школске године и лакше ђачке торбе.

"Ми ћемо то пре измена и допуна Закона о уџбеницима сасвим сигурно и урадити, већ радимо на стандардима за дигитални уџбеник, што ће значајно олакшати уџбенички комплет, а самим тим и тежину ђачке торбе", рекла је Весна Недељковић, помоћник министра просвете.

У Финској, која је узор многима када је реч о образовању, уџбеник на часу одавно није најважнији.

У настави се користе материјали које је наставник унапред припремио, таблети и литература из библиотеке. Предавања су кратка, а фокус је на разговору и дискусији са ђацима на задату тему. Све што се ради – и заврши се у школи, домаћих задатака готово и да нема.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво