Бесплатне спортске и друге активности за особе са аутизмом

То је само почетак решавања проблема како би се особама с аутизмом и њиховим породицама олакашао живот. У свету једно од 68 деце има аутизам. Колико их је у Србији, знаће се када буде завршен регистар особа с инвалидитетом - најављен до краја године. 

Жеља је да се кроз физичку активност деца с аутизмом брже и лакше укључе у друштво. Са њима ће радити обучени тренери, дефектолози и други стручњаци.

Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је након састанка да је договорено да се особама са аутизмом омогуће бесплатни термини у градским спортско-рекреативним центрима уз пратњу дефектолога и стручног особља, како би им се омогућило да се баве спортом, најмање два пута недељно.

Осим бесплатних термина у спортско-рекреативним центрима, град припрема и предах за родитеље.

"Радићемо на томе да се старосна граница са 26 година укине, како бисмо родитељима свих особа са аутузмом, од најмлађих до најстаријих, омогућили тај предах", рекао је Мали.

Подсећајући да у Београду 310 деце са сметњама у развоју има личне пратиоце, који им помажу, а с обзиром да има још деце којима је та услуга потребна, Мали је рекао да ће се обезбедити новац у буџету за наредну годину како би се повећао број личних пратилаца.

Према садашњем правилнику, право на предах имају родитељи особа с аутизмом млађих од 26 година. Дијагностичких центара има, али недостају развојна саветовалишта.

"Недостају кадрови који би се бавили овом децом. Дијагноситика је само један од корака. Неопходно је пружање терапије и континуирано бављење овим особама, јер ове особе расту и развијају се", објашњава Милица Пејовић Милованчевић, дечји психијатар и члан Радне групе за израду регистра.

Особама са аутизмом биће омогућено да бесплатно користе термине у фискултурним салама у београдским школама, као и базене у школама које их имају.

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је то прва мера и да министарство жели да помогне и отвори своје објекте за децу са аутизмом, не само у Београду, већ и у другим центрима.

Додао је да ће и студентска одмаралишта, пре свега на Златибору, а касније и на Авали и Палићу, бити доступна деци са аутизмом.

"Отворили смо и тему њиховог школовања и о томе ћемо разговатати", рекао је Шарчевић.

Министар здравља Златибор Лончар истакао је да није реч само о томе да се дају објекти на коришћење, те да ће уз особе са аутизмом увек бити стручно особље.

"Не сме да се деси ниједна грешка. Нисмо само дали објекте, желимо да све буде под контролим, уз поштовање свих процрдура", подвукао је Лончар.

Председница Удружења особа са аутизмом Весна Петровић истакла је да се никад није десио сличан састанак, којем се присуствовали министри.

"То ми је дало наду да можемо брже да решавамо проблеме и да се побољша квалитет живота особа са аутизмом и њихових породица", рекла је она.

Како је рекла, у Србији, према доступним подацима, има око 3.000 оболелих са аутизмом, али ће се тачан број знати када буде готов национални регистар.

На том регистру, поручују надлежни, интензивно се ради.

Према речима министра омладине и спорта Вање Удовичића, жеља надлежних је да кроз физичку активност и већу бригу направе један инклузивни програм за сву децу.

"Министарство омладине предложило је да удружења особа са аутизмом могу да конкуришу кроз удружења која се баве омладинском политиком", рекао је Удовичић.

Државни секретар у Министарству за рад Ненад Нерић поручио је да ће то министарство увек подржавати све активности удружења особа са аутизмом.