Војне цистерне гасе жеђ у нововарошким селима, нема воде за стоку

У потрази за најближим, још активним извором или речицом, жедна стада прелазе и до десет километара или сточари спас траже на неком од језера где своје цистерне свакодневно пуне техничком водом.

Миливоје Стаматовић из Буковика каже да тера стоку по три-четири километра да их напоји до језера, да воде нема нимало, Вршевина да је пресушила и да им једино војска доноси мало воде.

Бранко Зорић из Божетића истиче да има 20 грла говеда, да свака крава попије по 100 литара.

"Довозимо, имамо трактор и цистерну, четири-пет километра довозимо цистернама са неке локве", каже Вукоман Пауновић из Буковика.

Све што током дана стигне, а за протекла три дана припадници Војске Србије у нововарошка села допремили су више од 100 кубика воде за пиће, овде се мери капима, пре свега у овдашњим мини-млекарама и погонима одакле годишње изађе око 400 тона сира.

"Треба ми минимално 10.000 литара воде дневно да бих опрао судове, канте, мрежу и цистерне и комби, увек кад се товари роба мора да се опере врућом водом, да се изврши дезинфекција. Ја имам воде као суза кад кане у море", каже Вуле Пауновић, власник млекаре "Виском" у Божетићима.

И мада су ова, скоро сваког лета најугроженија села и педесетак километара територије општине, опасани са Златарским и Увачким језером, Нововарошани не успевају да реше проблем водоснабдевања, за који постоји и пројекат.

"Очекујемо помоћ Владе, односно помоћ државе. Ако нам они не помогну, ми тај проблем, а тај пројекат кошта три милиона динара, не можемо никада решити", каже председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић.

Зато се овде надају да ће уз рационалну потрошњу воде из цистерни која ће стизати све до обилнијих киша успети да преброде тренутну ситуацију, а онда, уз помоћ државе, и трајно реше проблем водоснабдевања и на сеоском подручју.