Зашто је важан закон о родној равноправности?

После две и по године рада на изради Нацрта закона о родној равноправности, поново се прави биланс о заступљености жена на положају. Србија има жену на челу НБС, жену на челу Скупштине, пет жена у Влади и шеста је у Европи по проценту жена које су укључене у парламент.

"Сигурно је да је мање заступљени пол, када говоримо о управљачким, надзорним органима, и руководећим органима – управо женски пол. У том смислу овај закон ће помоћи да се у пракси створе реалнији услови за једнако укључивање мушкараца и жена. Практично дира све мушкарце и све жене", објашњава потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

Овим законом уводе се квоте на управљачке и руководеће органе свих ресора. Предлог закона не прави разлику између приватних и државних предузећа.

"Нови закон о родној равноправности обухватиће све сфере друштвеног, економског и политичког живота. Предвиђа учешће 40 одсто жена у политичком и јавном животу. Овај закон требало би да обезбеди пуну примену права током трудноће и породиљског одсуства, али веће запошљавање", рекла је Михаиловићева.

Када је у питању примена закона, Михајловићева наводи пример школских одбора у средњим школама.

"Како се ти школски одбори мењају, а то није сада случај, пол који је мање заступљен мора да буде заступљен 40 одсто у одбору", наводи министарка.

Марија Јањушевић из Одбора за људска и мањинска права, истиче да је пре свега важно да се оснажи положај жена.

"И ја као жена и српски покрет Двери поздравља сваки закон који ће да помогне не да се ускладимо са законодавством ЕУ, већ да родитељи, пре свега мајке, ускладе своје обавезе за материнством", рекла је Јањушевићева.

Канцеларија за људска и мањинска права дала је позитивно мишљење о Нацрту закона о родној равноправности, као и још 24 институције. Аутономни женски центар од премијерке Ане Брнабић затражио је да спречи одлагање усвајања Закона.

Најдуже се чекало на мишљење Министарства рада, а потом су затражили дораду Нацрта. 

"Оно што ми желимо да истакнемо је да се просто водимо надлежностима које су прописане у самом закону о министаствима, дакле нама је потребно да би имали и допунили и неке измене да се просто унесу да би тај закон био по мери свих", рекла је Нина Митић из Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

У једном се ипак слажу и Министарство за рад и Координационо тело за родну равноправност да Закон прође јавну расправу и редовну скупштинску процедуру, баш као и председница Скупштине.

Председница Скупштине указује да је неопходно да се о Нацрту закона спроведе широк друштвени консензус, како би тај важан закон био у потпуности примењив и спроводив.