У Србији најмање 30 избеглица добило радну дозволу

Радош Ђуровић је рекао да свако ко у азилном поступку проведе више од девет месеци, не својом кривицом, има право да приступи тржишту рада, али да је мали број људи међу избеглицама који уопште успе да поднесе захтев за азил.

Говорећи о људима који су добили радне дозволе и успели да нађу посао, Ђуровић је рекао да су то углавном људи који су преводиоци за језике Средњег и Блиског истока, али и пекари или друге занатлије које недостају у Србији.

Похвалио је тенденцију да се легализује и регулише статус избеглица у Србији, јер је за велики број њих останак у Србији веома известан.

Навео је да је Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила нарочито инсистирао да се кроз парнични поступак издејствује да се избеглице које су лошег социјалног статуса или бораве у неком центру ослободе плаћања таксе приликом подношења захтева за радну дозволу, јер они имају законско право да приступе тржишту рада, а тако нешто прописује и Конвенција о избеглицама.

Када је реч о нострификацијама диплома, до сада је у Србији забележен један такав случај.

"Успели смо да обезбедимо и прву нострификацију и у том смислу су отворена врата. Избеглице које имају неку школску спрему могу да пред Министарством образовања нострификују дипломе. Потребна су им оверена документа, али је процедура дефинитивно убрзана. Не видим да се праве неке препреке због тога што је неко избеглица или тражилац азила. Са нострификованом дипломом ти људи могу да раде у својој професији и да се укључе у систем, односно да никога не оптерећују", објаснио је Ђуровић.

Изразио је бојазан да може бити проблема са људима који долазе из земаља које је захватио тотални хаос и ратна деструкција, попут Сирије или Сомалије, јер велики број људи који долази из тих подручја једноставно није био у ситуацији да понесе своје дипломе или друга документа из којих би могао да докаже којом стручном спремом располаже.

Говорећи о страховима појединих људи да би издавање радних дозвола и нострификација диплома могли да воде ка трајнијем останку избеглица у Србији, Ђуровић је рекао да је такав исход известан, али да људи не треба да се плаше тога.

"По закону, свако ко добије азил у Србији добио је и заштиту од Србије и у процесу је да постане грађанин Србије. Када добије избеглички статус, тај човек нема другу државу која га штити. То је смисао конвенције, нашег закона, али и Устава Србије", рекао је Ђуровић.

Указао је да свако ко је добио азил има право да остане у Србији и да је само питање да ли он у Србији треба да остане као бескућник који не може да плати порез и допринесе својој заједници или као неко ко ради и ко може да брине за себе и своју породицу.

"Нико ту није повлашћен у односу на наше грађане. Основни принцип је да избеглице немају повлашћенији статус него домаћи грађани. Интерес је свих да се ти људи укључе у систем, јер није добро да имате паралелно друштво, као што је то можда случај у неким земљама Западне Европе", закључио је Ђуровић.