Шта кочи штампање уџбеника на албанском

Од септембра, кажу, неће диктирати наставно градиво, као што су то радили претходних година. Све наставне јединице у Средњој школи "Сезај Сурој" у Бујановцу представљаће уз помоћ рачунара.

"Одржали смо сијасет семинара који су нам помогли да се сналазимо и са књигама и без њих. Покушавамо да будемо на линији планова и програма Републике Србије", истиче професор историје Мухамед Јашари.

Највише књига имају ученици нижих разреда основних школа. Недостају историја, биологија, географија, ликовна и музичка култура.

"За средње школе да не говоримо, ту имамо само четири уџбеника који су одобрени од стране Министарства просвете и то уџбеници за албански језик од првог до четвртог разреда", наводи Зејни Фејзулаху, директор Средње школе "Сезај Сурој" у Бујановцу.

Министарство просвете је обезбедило 134 милиона динара за штампање уџбеника, после потписивања споразума са Националним саветом. Уџбеници нису штампани, јер Савет није обезбедио преводиоце са српског на албански језик.

"Никакву обавезу нема Национални савет да обезбеди преводиоце, треба Влада и Министарство да то обезбеде. Ми тражимо академски да се преведе, а не ко како може, не профитери", објашњава Јонуз Муслију, председник Националног савета Албанаца.

Председник Координационог тела за југ Србије др Зоран Станковић каже да је на Националном савету Албанаца да предложи уџбенике и преводиоце.

"Министарство просвете је обезбедило сва та средства и сада је само на људима из Националног савета Албанаца да предложе уџбенике, предложе преводиоце и можемо то да завршимо у најкраћем могућем року. Бојим се да је за ову школску годину поново изгубљено време", сматра Станковић.

У ранијем периоду обезбеђено је 86 уџбеника на албанском језику. Од потписивања споразума, прошлог августа, према подацима Завода за унапређивање образовања и васпитања, ниједан уџбеник за наставу на албанском језику није стигао на преглед, проверу и одобрење.