Кукујевци у бојама и мирису дувана

За породицу Амановић из Кукујеваца, узгајање дувана је уносан посао. Пре две деценије, на овим пољима, дуван је заменио све друге културе. Од почетка лета, до касне јесени, са десетина хектара, дуван беру надничари из целе Србије - највише их је са југа.

"Није то баш једноставно. Устајемо рано, око три сата. Онда, док се спремите, око пола четири идемо на њиву и креће берба", рекао је Фејзад Меметовић из Врања.

Шаип Ајвази из Бујановца каже да долази сваке године и да колико-толико заради. "Нама је то доста, да се преживљава", рекао је Ајвази.

Кукујевчани очекују добар принос, око две тоне по хектару. Проблем представља недостатак берача. Сваком произвођачу потребно је до десет сезонских радника, а њих у Срему нема.

"Ја њих имам већ четири године, исти људи, пошто они већ знају свој посао. Задовољан сам са њима, добри су, слушају. Битно је да су они задовољни, и да сам ја задовољан. То је најважније", истиче Саша Амановић, произвођач дувана.

Мирослав Стојчевић из Кукујеваца каже да долазе највише са југа Србије, из Врања, Подујева и да свако може да заради парче хлеба.

Златни сремачки листови, након бербе и сушења одлазе у погоне за прераду. Октупљују их највеће дуванске компаније. Принос и зарада, зависе од временских услова, а они, ове године, нису ишли на руку произвођачима. 

"Још увек се исплати, али сваке године је све теже. Ова клима се мења, тако да се за сада исплати, а за даље ћемо видети, шта ћемо", каже Саша Амановић. 

"Тај дуван је задржао већи број младих и младих домаћинстава. Има и деце. Ту су нашли неку своју стабилност и сигурност производње у том дувану", рекао је Ненад Ћулибрк, произвођач дувана.

Тако су Кукујевци постали место на које се долази. Бележе позитиван природни прираштај, а својевремено су били једино место које нема незапослених.