Туризам чува село

Када је пре 14 година пропало предузеће у којем је радио, Вјекослав Пурић се вратио на дедовину и почео да обрађује земљу.

"Ја сам човек од 60 година и радим ово само да би дао пример млађим људима да не трче на тај запад, да тамо перу судове и чисте канализацију. Кумим вас Богом дајте нешто да радимо у својој држави, на својој земљи, у својој вери што би се рекло. Тако ћемо одржати ове крајеве јер су ови крајеви какви се само пожелети могу", каже агроном "Агро Златарa" Вјекослав Пурић.

На 60 хектара земље, Вјекослав гаји хељду и спелту које одлично успевају на планинама.

Радни век савременог човека све је дужи, па је очување здравља и виталности од пресудне важности. Хељда спада у групу такозваних здравих жита. У њој нема глутена, тако да је могућност алергије искључена.

Хељдопита је познати специјалитет овог краја, а ту је и чувени златарски сир који има заштићено географско порекло. Угоститељи у целој земљи, храну за туристе углавном припремају од локалних производа.

"Имамо комшије и познанике који нам доносе све што нам треба од намирница: сир, кајмак, јаја, тако да су нам све намирнице домаће и све су из нашег села", каже Мирјана Шапоњић из "Етно-домаћинства Шапоњић".

Туристички ваучери и све шира и интересантнија понуда, довели су последње две године велики број туриста на Златар. Читавог лета овде се тражио кревет више.

"У претходних пар година имамо доста повратника на село. То што произведу могу да продају и свакако сви имамо користи, како туристи тако и произвођачи", каже директорка Туристичко-спортског центра Златар Роса Јаковљеви.

Све чешће се пољопривредници одлучују и за органску производњу. То је посебан изазов. Најпре земља треба да се ишчисти од пестицида. То је природан процес који траје три, четири године. Културе које се касније посаде, не смеју да се третирају хемијским препаратима.

Управо због тога, принос са таквих њива нижи је за петину, али су зато органски производи знатно скупљи.