Обештећење због одузете имовине од следеће године

Аграрна реформа, национализација, конфискација – први пут су одузеле имовину од њених власника. На неки начин, други пут узета је када је приватизована. У случају када су станови и пословни објекти откупљени или срушени, следи обештећење.

"Ако погледате оно што ја потражујем, БИП на Мостару – пет хектара, 'Стари млин' поред 'Бигза' – хектар, 'Моја банка' – то је сада турска амбасада. Ја бих волео да имам могућност да говоримо о тржишним вредностима, не арбитрарним, бирократским проценама", наводи Богдан Вељковић, председник Удружења грађана за повратак одузете имовине Београд.

Већ неколико година са Пореском управом процењује се имовина. Максимално, власник ће моћи да добије 500.000 евра. А колико ће ко добити – производ је основице обештећења и коефицијента који тек треба да се утврди. И тиме су власници незадовољни.

"У оквиру економске могућности државе, Србија има најбољу реституцију. Ево, западноевропске земље, можете њих да узмете, тамо су биле честе национализације и конфискације, додуше не идеолошког типа. Али после рата, рецимо, у Француској је било, власници великих компанија нису успели да поврате своју имовину, јер је њихов Врховни суд рекао да је одузимање било у складу са тадашњим прописима", каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Агенција за реституцију до краја септембра послаће Влади процену имовине која не може да се врати.

"Држава ће издати обвезнице које ће доспевати на рок од 12 година са каматом од два одсто годишње. Прва обвезница треба да доспе у децембру 2018. године", објашњава Секулић.

Док се чека почетак обештећења, натурално враћање имовине је у завршној фази. Од поднетих готово 77.000 захтева, више од 60 одсто је решено.