Присутно загађење у појединим водотоцима

Савски рукавац поред најпознатијег београдског излетишта Аде Циганлије, ових дана личи на травњак пун смећа.

У Инспекцији за заштиту животне средине за РТС кажу да нису утврђена прекорачења граничних вредности емисија загађујућих материја у Савском рукавцу, али не и када су последњи пут то мерили.

Прошле године, када је дошло до помора рибе, утврђено је да загађење долази због изливања канализације из домаћинстава у реку.

Прошле године је предузеће "Београдводе" очистило Савски рукавац, међутим, тамо је поново наталожена велика количина зеленог муља и најразноврснијег ђубрета, а пре свега пластичних и стаклених флаша.

Наташа Милић из Републичке дирекције за воде објашњава да је при високим температурама низак водостај и да су појаве зелене масе на мањим водотоцима са ниским протоком и ниским нивоом воде уобичајене.

"Услед присуства органских материја, промене боје и мириса, имамо појаву цветања која овај потез овде сврстава у трећу и четврту класу еколошког статуса, што значи да је то слаб еколошки статус", објашњава Милићева.

Дакле, загађење је присутно али је оно задржано у тој категорији с обзиром на присутне услове.

Додаје да се сви мањи водотоци у Србији, који у себе примају колекторе отпадних вода, које се по правилу не пречишћавају, у оваквим условима налазе у сличној ситуацији.

Најтеже је младим веслачима. Наводе да током веслања наилазе на отпатке од флаша, кесе, мртве рибе...Истичу да не знају разлог бацања отпатка у реку и наводе да би требало забранити бацање смећа у реку.

"Рукавац је предвиђен за тренирање млађих категорија пионира али сад кад је овако прљаво и плитко просто је немогуће одржати тренинг", објашњава Милош Томић тренер ВК Црвена Звезда.

Из градске Инспекције за заштиту животне средине одговорили су да нема прекорачења граничних вредности емисије загађујућих материја, иако је по подацима Градског завода за јавно здравље Топчидерска река, која се улива у Савски рукавац, најгорег квалитета.

"Квалитет воде одговара петој класи што је најзагађенија вода и не може се користити а загађење потиче примарно од илегалних излива канализације", наводи Аљоша Танасковић биолог Градског завод за јавно здравље Београд.

Због ниског водостаја слично је и у готово свим водотоцима у Србији где се уливају отпадне воде.

"Начин кажњавања је доста спор и неефикасан, доста пријава застари или је казна непримерена ономе што је загађивач урадио, тако да ефекти кажњавања и подн пријава од стране еколошке инспекције не дају добре резултате", објашњава Милићева.

Републичка инспекција у 2016. години поднела је свега две прекршајне пријаве.

Пола Србије није покривено канализационом мрежом. Комунални отпад углавном завршава на дивљим депонијама одакле доспева и у реке. У Србији се пречишћава свега осам одсто отпадних вода, а свега један и по одсто по европским стандардима.

Ове године донета је Стратегија управљама водама у Србији до 2034. а израђује се план заштите вода од загађивања.

"Мора да се престане са загађивањем река, са бацањем смећа у реке и токове река, то је једно и друго да осим стратегије и новца који ћемо уложити у постројења за прераду воде морамо свакако да појачамо инспекцијски надзор", наводи Горан Триван, министар заштите животне средине.

У решавање проблема отпадних вода треба уложити око шест милијарди евра.