Употреба дронова у Србији, шта је дозвољено а шта забрањено

У Србији је регистровано 200 беспилотних летелица или дронова. Углавном је реч о мањим типовима тежине до пет килограма. У Националном кластеру беспилотних летелица кажу да је употреба дронова привредна грана која се тек развија.

"Како за пољопривреду, за шумарство, за електропривреду рецимо надгледање водова, надгледање далековода рецимо у геодезији – oно што су геометри некада радили и снимали терен месецима сада то може да се уради за четири, пет пута краће време", каже Сима Марковић из Националнoг кластера беспилотних летелица.

За малу летелицу не треба дозвола. Има малу брзину и тешка је мање од пола килограма. Међутим, све преко те масе мора да се региструје у Директорату цивилног ваздухопловства. Прописи забрањују, поред осталог, да се дроновима транспортују људи, животиње и опасне материје. Летелицом се не сме управљати из возила у покрету, а забрањена је и употреба оних којима потпуно управља рачунар.

"Беспилотни ваздухоплов мора бити константно у визуелном контакту са оператером. Простор који може да се изузме за те потребе је цилиндар радијуса 500 метара максималне висине 100 метара изнад терена, а у изузетним случајевима уколико та операција која се спроводи налаже Директорат може одобрити висине веће од 100 метара", каже инспектор за управљање ваздушним саобраћајем Бојан Цветичанин.

За свако видео-снимање и фотографисање из ваздуха обавезно је одобрење Министарства одбране. О лету се обавештава и Контрола летења. Због безбедности посебно је регулисана употреба беспилотних летелица у близини аеродрома.

"Простор је подељен тако да се до пет километара од референтне тачке аеродрома великих аеродрома као што су Београд, Батајница и слично тражи одобрење Директората цивилног ваздухопловства за било коју операцију", додаје Цветичанин.

Употреба беспилотних летелица ноћу је забрањена. Они који управљају тим летелицама морају да воде рачуна о безбедности. Дрон мора бити удаљен најмање 30 метара од људи који се налазе у близини.