Штале, амбари и помоћни објекти у процесу озакоњења

Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре ушло је у трећу фазу озакоњења незаконито изграђених објеката у Србији. Трећа фаза је, кажу, најзначајнија јер се ради о решењима о озакоњењу. На списку комисија за озакоњење ресорног министраства нашли су се и помоћни и економски објекти. За 100.000 објеката решења су донета.

Још пре шест година кућу и помоћне објекте на свом газдинству, надомак Пожеге, породица Шишић је легализовала.

"Ја сам се одлучио први пут кад се поменула легализација, с обзиром на то да смо објекте градили као и већина на селу – сами, да то легализујем, да имам папире на оно чиме располажем. У то време није било нимало јефтино нити лако Држава није имала неке користи, само архитекте и геометри", каже Драгољуб Шишић, пољопривредник из села Радовци.

Ипак, за неке Радовчанине ставка озакоњења у буџету је и даље велика.

"Мислим да то и не треба, доста је намета на овом веселом народу јер беда смо, узмимо за пример наше село – ми смо периферија Пожеге, али смо сиромашни. У сели сада не можеш да нађеш јагње, прасе", сматра пољопривредник Радош Савић.

Да би се пољопривредницима олакшало, а помоћни објекти озаконили, ресорно министарство донело је одлуку да се за све помоћне објекте, на једној катастарској парцели, плаћа такса од 5.000 динара.

"Ако говоримо о више помоћних објеката који нису на истој катастарској парцели али се односе на једног власника, не плаћа се појединачно по 5.000 динара него се плаћа 5.000 динара за озакоњење свих тих помоћних објеката", напомиње Даринка Ђуран из Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, истиче да треба озаконити објекте пошто је, каже, лакше и приликом доделе кредита или ако узимају и дају хипотеку на имовину.

Грађевинци опомињу – проблем може да настане код укњижбе помоћних објеката.

"Питање је да ли су сви ти објекти за легализацију, како су направљени јер они су сви направљен да не испуњавају техничке услове. То је море таквих објеката, али 'ајде учинити само због катастра непокретности, рећи да су озакоњенни, да су уписани и да њима буде лакше", додаје Родић.

Примарни цииљ је, кажу у Министарству, да се пре свега добију решења о озакоњењу.

"Трећа фаза озакоњења, ићи ће паралелно са реформом катастра и новим законом чије усвајање очекујемо. Законом о упису права својине у катастар и катастар водова ћемо видети како да за нула динара – јер закон је рекао да све оно што је донето решењем о озакоњењу у Републичком геодатском заводу мора да се спроведе за нула динара. На тај начин ћемо грађанима уједно омогућити начин на који ће се најефикасније објекти књижити", наглашава Даринка Ђуран.

До тада инспекција Министарства наставља да контролише да ли се спроводи Закон о озакоњењу. Процењује се да у наредне три године треба да се озакони милион економских и помоћних објеката.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.