Коме иду паре од прекршаја?

Иако га неки сматрају начином да се опере биографија, институције које од опортунитета добијају новац, не жале се.

Ове године је највише средстава добило здравство – 131 милион динара. Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој одобрено је више од осам милиона динара за набавку опреме.

"Ми смо тражили тај новац с намером да купимо ултразвучни апарат за општу ултразвучну дијагностику код деце. Значи један савремен апарат који би нам помогао да радимо бољу дијагностику код деце у врло различитим дијагностичким процедурама. Колико сам ја обавештен, процедура иде врло успешно и довољно брзо тако да се надам да ћемо ускоро имати апарат", каже Зоран Радојичић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Осим Тиршове, ове године од туђих прекршаја зарадило је и 39 просветних институција, 19 здравствених, 20 које се баве социјалним радом, 13 институција културе и неколико манастира.

"Средства се морају трошити наменски и корисници су у обавези да Комисији омогуће да прати како се пројекат за који је новац додељен реализује, а свако ненаменско трошење, или уколико се новац не искористи у задатом року, повлачи обавезу враћања новца", наводе у Министарству привреде.

Прошле године београдско Треће основно тужилаштво је одложило кривично гоњење око хиљаду и по особа. Од тога је у хуманитарне сврхе отишло скоро педесет милиона динара.

"Најчешћа је примена, на пример, код саобраћајних незгода, тамо где су нехатна кривична дела, где је то заправо најсврсисходније, мала је запрећена казна, поступак би много коштао државни апарат, разна вештачења, суђења, позивања... На овај начин формално се поступак окончава, неко плати одређени новац и буде санкционисан. Он то лично доживи као казну, а заправо формално није кажњен и на тај начин је испуњена сврха превенције с једне стране, а с друге стране је задовољена ефикасност поступка", каже Иван Марковић из Трећег основног тужилаштва.

Примена овог начела штеди време и новац. Поједини адвокати саветују клијентима да, када им се то нуди, прихвате да уплате новац у хуманитарне сврхе, надокнаде штету или обаве друштвено користан рад уместо да уђу у судски поступак.

"До сада нисам имао случај да је неко одбио могућност одлагања кривичног гоњења. Људи управо полазе са овим резонима које сам сада рекао: колико ће ме коштати адвокат, колико ће трајати тај поступак, колико ћу ја живаца изгубити око свега тога и каква ће на крају бити одлука. То не може нико да гарантује", истиче адвокат Драган Палибрк.

Иако се такве особе воде као неосуђиване, постоји евиденција како се не би догодило да неко више пута покуша да избегне кривичну одговорност.