Коме иду паре од прекршаја?

Школе, домови здравља, библиотеке, позоришта, манастири, центри за социјални рад само су део институција које могу да имају користи од оних који су учинили неко блаже кривично дело. Држава је ове године поделила више од 350 милиона динара прикупљених применом начела опортунитета које предвиђа одлагање кривичног гоњења за дела за које је запрећена казна до пет година затвора.

Иако га неки сматрају начином да се опере биографија, институције које од опортунитета добијају новац, не жале се.

Ове године је највише средстава добило здравство – 131 милион динара. Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој одобрено је више од осам милиона динара за набавку опреме.

"Ми смо тражили тај новац с намером да купимо ултразвучни апарат за општу ултразвучну дијагностику код деце. Значи један савремен апарат који би нам помогао да радимо бољу дијагностику код деце у врло различитим дијагностичким процедурама. Колико сам ја обавештен, процедура иде врло успешно и довољно брзо тако да се надам да ћемо ускоро имати апарат", каже Зоран Радојичић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Осим Тиршове, ове године од туђих прекршаја зарадило је и 39 просветних институција, 19 здравствених, 20 које се баве социјалним радом, 13 институција културе и неколико манастира.

"Средства се морају трошити наменски и корисници су у обавези да Комисији омогуће да прати како се пројекат за који је новац додељен реализује, а свако ненаменско трошење, или уколико се новац не искористи у задатом року, повлачи обавезу враћања новца", наводе у Министарству привреде.

Прошле године београдско Треће основно тужилаштво је одложило кривично гоњење око хиљаду и по особа. Од тога је у хуманитарне сврхе отишло скоро педесет милиона динара.

"Најчешћа је примена, на пример, код саобраћајних незгода, тамо где су нехатна кривична дела, где је то заправо најсврсисходније, мала је запрећена казна, поступак би много коштао државни апарат, разна вештачења, суђења, позивања... На овај начин формално се поступак окончава, неко плати одређени новац и буде санкционисан. Он то лично доживи као казну, а заправо формално није кажњен и на тај начин је испуњена сврха превенције с једне стране, а с друге стране је задовољена ефикасност поступка", каже Иван Марковић из Трећег основног тужилаштва.

Примена овог начела штеди време и новац. Поједини адвокати саветују клијентима да, када им се то нуди, прихвате да уплате новац у хуманитарне сврхе, надокнаде штету или обаве друштвено користан рад уместо да уђу у судски поступак.

"До сада нисам имао случај да је неко одбио могућност одлагања кривичног гоњења. Људи управо полазе са овим резонима које сам сада рекао: колико ће ме коштати адвокат, колико ће трајати тај поступак, колико ћу ја живаца изгубити око свега тога и каква ће на крају бити одлука. То не може нико да гарантује", истиче адвокат Драган Палибрк.

Иако се такве особе воде као неосуђиване, постоји евиденција како се не би догодило да неко више пута покуша да избегне кривичну одговорност.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи