Проблеми младих у Србији

Џепарац за кафу добијају од родитеља са којима живе на истој адреси. Разочарани су јер не могу да пронађу посао и радо би отишли из земље.

"Најчешћа потешкоћа са којом се млади сусрећу, а да их деле са нама је оно што нас све негде тишти, а то је запошљавање. Млади се често жале да немају прилика да пронађу посао или се на тај начин стручно усавршавају", каже Јелена Мићић из удружења Млади истраживачи Србије.

Више од 60 одсто младих не зарађује, али упркос томе до радне књижице већина не би преко партије, показује истраживање Кровне организације младих Србије. Они који имају посао најчешће нису плаћени више од 30.000 динара месечно. Тек шест од 100 младих зарађује више од 50.000 динара.

"Млади су иначе по Закону о младима и стратегији особе од 15 до 30 године, њихова стопа незапослености је 28,5 у 2016. а рецимо у 2013. години је била 11 пута већа. Међутим, то је и даље недовољно јер стопа незапослености младих у односу на укупну стопу становништва је два пута већа. Тако да морамо да радимо много више и да улажемо напоре на том плану", рекла је Снежана Клашња, помоћница министра омладине и спорта.

Због посла би спаковали кофере, а као нову адресу углавном помињу земље западне Европе. Мада, 19 одсто младих никада није изашло из Србије.

"Још једно питање, односно одговори на које сам ја био поприлично изненађен када сам видео резултате: Да ли мислите да би се живело боље када би Србија ушла у Еу – 'да' сматра 25 посто младих, 'остало би исто' сматра 32 посто, а 'живело би се горе' 17 посто и 'не знам' 26 посто", наводи Бобан Стојановић из Кровне асоцијације младих Србије.

Међународни дан младих установила је Скупштина УН 1999. године, а у Србији се обележава већ 10 година. И то са једним циљем – да се овога дана подсети на многе проблеме младих и потражи њихово решење.