Шта потомци Немаца из Војводине очекују од реституције

Агенцији за реституцију је до сада поднето 1.157 захтева за враћање имовине од држављана Немачке и Аустрије који тамо и живе. Они очекују да им се уз другу имовину врати и око четири хиљаде хектара обрадивог земљишта. У Агенцији наводе да је Србија једина земља која враћа имовину потомцима Немаца који су пре краја Другог светског рата живели ван своје матичне земље и да се у том поступку не прави разлика између домаћих и страних држављана.

У селу Банатски Двор до краја Другог светског рата живело је 40 породица Немаца. У селу знају да постоје захтеви њихових потомака за враћање земље, али не и о којим деловима атара се ради.

Милорад Милаковић из Месне заједнице Банатски Двор каже да су Немци углавном били пољопривредници и да су се бавили земљорадњом.

"Тачне површине које су имали у поседу, не знам, али то јесу била доста јака домаћинства са вероватно већим површинама, са можда до десетак хектара површине земље", оцењује Милаковић.

Држављани Немачке и Аустрије највише земље траже у бачким атарима Пригревице, Кљајићева, Куле, а у Банату у Ковину, Белој Цркви и Житишту.

Митар Вучуревић, председник општине Житиште, наводи да је више од 100 захтева држављана Немачке стигло за реституцију или повраћај земље или имовине на територији општине Житиште.

У удружењу Немаца у Зрењанину кажу да су бројни документи потребни у поступку реституције и да је многима проблем да их прикупе.

Ервин Бухекер, потпредседник Удружења Немаца "Бечкерек", каже да је, кад је одузета имовина, једним потписом брисано све, а да су сада када треба вратити потребни "силни папири".

"Ја сам, на пример, покупио 106 оверених докумената за кућу у Белој Цркви", прича Бухекер.

У Националном савету немачке националне мањине кажу да су им се повремено обраћали за помоћ држављани Немачке и Аустрије који траже повраћај земље.

Различити су им планови. Они који очекују мање површине планирају да их поклоне немачким удружењима или цркви, а они са већом имовином желе да инвестирају.

Ласло Мандлер Генце, председник Националног савета Немаца, наводи да они који добију више хектара кажу да "неће ништа да носе него ће ту инвестирати још".

"Можда ће направити неке задруге заједно и можда прехрамбену индустрију", каже Ласло Мандлер Генце.

Агенција за реституцију је до сада Немцима вратила, између осталог, 40 пословних простора, пет зграда, пет станова и 420 хектара пољопривредног земљишта.

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 22. авг 2017, 13:23)
Seljak [нерегистровани]

Odšteta? Restitucija?

Kakva restitucija? Platili smo mi glavama ovo zemlje što nam je ostalo za Nemcima i to sve njihovom krivicom, tako da nema šta njima zemlja da se vraća. 

(субота, 12. авг 2017, 01:26)
Milan [нерегистровани]

A naknada ratne stete?

A niko ne govori da su se Tito i Brant (Jugoslavija i SR Nemacka) davno sporazumeli da se neka prava iseljenih nemaca kompenzuju neisplacenom ratnom stetom.