Планета данас улази у еколошки дуг

Данас је Дан еколошког дуга за 2017. Ове године је, шест дана раније него прошле, човечанство потрошило природне ресурсе које Земља може да обнови у једној години. То је најраније од када се раде мерења, јавља Мрежа за глобални еколошки отисак, међународна истраживачка организација која је прва увела методу израчунавања еколошког дуга.

Откако је свет први пут ушао у еколошки дуг почетком 70-их Дан еколошког дуга пада све раније, што значи да се Земљини ресурси троше све брже. Човечанство тренутно користи ресурсе 1,7 пута више него што екосистеми могу да се регенеришу.

"Оно што почиње садa овде да се дешава су велике суше, повишене температуре, недостатак шума, ерозије, поплаве, дакле то ће све бити у једној драстичнијој мери него што је то данас", каже Анђелка Михајлов експерт УН за животну средину.

Емисија угљен-диоксида најбржи је растући фактор прекомерне потрошње и чини чак 60 одсто укупног еколошког отиска човека, односно његових потреба за свим природним ресурсима.

"Ако желимо да у будућности имамо чист ваздух, чисту воду, храну која је квалитетна која ће нам омогућити да водимо здрав живот, морамо да променимо своје навике, морамо да се опходимо према тим природним ресурсима са том мишљу да су они заиста ограничени", каже Соња Бађура из Светског фонда за природу.

Највећи потрошачи су САД и Кина. Србија троши 80 одсто више од расположивих ресурса.

"Као пример можемо дати проток воде кроз Србију који се на неким местима смањио за 20 одсто, што само говори да и Србија сноси последице климатских промена, да се прича о еколошком отиску одражава на водне ресуресе као што се одражава и на шумарство, каже Филип Радовић директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Мнистар заштите животне средине Горан Триван каже да је решење у пошумљавању и да ниво пошумљености који је сада 29 одсто, треба подићи на 41 одсто колико је предвиђено просторним планом.  

Светска пошумљеност је 30 одсто, а европска, коју бисмо могли да достигнемо за 20-ак година, је 46 одсто.

Када би се бар за половину смањила количина хране која се баца, датум дана еколошког дуга смањио би се за 11 дана, а смањење емисија угљен-диоксида за 50 одсто, померило би тај датум за чак 89 дана.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи