Планета данас улази у еколошки дуг

Откако је свет први пут ушао у еколошки дуг почетком 70-их Дан еколошког дуга пада све раније, што значи да се Земљини ресурси троше све брже. Човечанство тренутно користи ресурсе 1,7 пута више него што екосистеми могу да се регенеришу.

"Оно што почиње садa овде да се дешава су велике суше, повишене температуре, недостатак шума, ерозије, поплаве, дакле то ће све бити у једној драстичнијој мери него што је то данас", каже Анђелка Михајлов експерт УН за животну средину.

Емисија угљен-диоксида најбржи је растући фактор прекомерне потрошње и чини чак 60 одсто укупног еколошког отиска човека, односно његових потреба за свим природним ресурсима.

"Ако желимо да у будућности имамо чист ваздух, чисту воду, храну која је квалитетна која ће нам омогућити да водимо здрав живот, морамо да променимо своје навике, морамо да се опходимо према тим природним ресурсима са том мишљу да су они заиста ограничени", каже Соња Бађура из Светског фонда за природу.

Највећи потрошачи су САД и Кина. Србија троши 80 одсто више од расположивих ресурса.

"Као пример можемо дати проток воде кроз Србију који се на неким местима смањио за 20 одсто, што само говори да и Србија сноси последице климатских промена, да се прича о еколошком отиску одражава на водне ресуресе као што се одражава и на шумарство, каже Филип Радовић директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Мнистар заштите животне средине Горан Триван каже да је решење у пошумљавању и да ниво пошумљености који је сада 29 одсто, треба подићи на 41 одсто колико је предвиђено просторним планом.  

Светска пошумљеност је 30 одсто, а европска, коју бисмо могли да достигнемо за 20-ак година, је 46 одсто.

Када би се бар за половину смањила количина хране која се баца, датум дана еколошког дуга смањио би се за 11 дана, а смањење емисија угљен-диоксида за 50 одсто, померило би тај датум за чак 89 дана.