Опроштај од Цунета

Скоро седам деценија, Предраг Цуне Гојковић преносио је лепоту наших песама, пажљиво их бирајући и посебно их обликујући специфичном бојом гласа.

"Музици је давао једнако колико је и био посвећен, баш као и свој дати таленат – радом, трудом и мелодијама оплеменио за нас и за вечност. Цуне је песма, песма јесте била његов живот", рекла је Мерима Његомир, уредница у РТС-у.

Извршни директор Музичке продукције РТС-а, диригент Бојан Суђић подсетио је да је на том истом месту пре мање од две године Цунету уручен "Златни микрофон" Радио Београда за све што је својим "гласом и сценском господственошћу стварао деценијама, остављајући будућим генерацијама појам чистоте у интерпретацији народне музике".

Суђић је указао на дивљење и љубав коју су према Гојковићу осећали и они који су га познавали, али и сви они које је оплеменио својим магичним гласом.

"Цуне је био певач који је сваку песму брусио и чистио од талога нечистоће и несавршености. Емоција, коју је преносио, убедљиво је утиснута у слух и душу његове огромне публике, безмало свих нас", истакао је Суђић, додавши да се Гојковић сели у бесмртнике, истински малобројне великане чије дело неће остати само у прашњавим антологијама, јер се стопило са традицијом.

Живорад Ајдачић је, испред Културно-просветне заједнице Србије, која је 2015. године доделила Гојковићу Награду за животно дело, истакао да је реч о великану који је српску културу пронео целим светом, те да нема ниједне земље која не зна за Цунета.

Цео живот посвећен лепој песми и музици 

Композитор Радослав Граић рекао је да је Гојковић цео свој живот поклонио лепој песми и музици.

"Годинама смо се дивили његовом раскошном гласу, несвакидашњим гласовним могућностима, огромној музикалности и непоновљивим интерпретацијама у којима је увек било и устрепталог срца и топле балканске душе. Са Цунетовим одласком отишао је и последњи члан оне незаборавне златне генерације певача Радио Београда", приметио је Граић.

"Био је потпуно успешан у свим жанровима популарне музике, са великим жаром проносио је лепоту наших песама широм света и увек се са осмехом дечака враћао у свој Београд и топло породично гнездо", рекао је Граић подсетивши на Гојковићево исконско достојанство, ненаметљиву господственост, због које је за многе био и остао "господин певач".

Граић је нагласио да нам је Гојковић оставио у аманет да чувамо и негујемо прелепу музичку традицију, да не заборављамо оно што се деценијама стварало и волело, уверен да ће Србија са љубављу и сетом чувати успомену на свог драгог Цунета Гојковића.

Непоновљиви бард префињеног гласа 

Фрулаш Бора Дугић сматра да "сећање на дивног човека, непоновљивог барда, талентованог у свему чега се дохватио, драгог пријатеља, духовитог и шармантног учитеља, саветника, елегантног господина префињеног гласа не може и не сме усахнути".

"Наш народ зна разликовати пуки занат од врхунске уметности, као и врхунску уметност од неуспелих покушаја њене супституције непровереним и сумњивим новотаријама и клишеима који ескалирају баш у ово време. Цуне је био брана том жалосном процесу замене свиле најлоном која се врши свакодневно претећи да уништи српско колективно несвесно памћење", рекао је Дугић.

У име породице од Цунета се опростила дугогодишња уредница музичког програма РТС-а Нена Кунијевић, испричавши како је млади Крагујевчанин, неограниченог талента, ушао у Камену салу Радио Београда, која је била расадник талената и којом је столовао некрунисани цар Властимир Павловић Царевац.

"Закорачио је у ову салу, дрхтавих ногу стао пред Цара и отпевао свој задатак. Када је завршио, Царевчево гудало се спустило на његово раме. Да смо били у Енглеској, он би спустио мач на његово раме и прозвао га сер, али ми смо у Србији и гудало Царевчево на Цунетовом рамену значило је да је Цуне постао витез традиционалне песме и он је то остао током целог живота", рекла је Кунијевићева.

"Отишао је до Мексика, преко Шпаније и Италије, вратио се 'Халиско', 'О, соле мио', вратио се својој севдалинки и отпевао 'Кафу ми, драга, испеци', подигао мач јаничара, повео коло са лепом Маром кроз целу Србију док је хармоника свирала и на крају повратио свежину увелим ружама у њеним очима", подсетила је Кунијевићева само на неке од више хиљада песама које је Цуне знао и певао.

"Могао је све. Могао је да буде борац, могао је да буде козер, могао је да буде шармер, могао је да буде све што је хтео. А он је хтео све", додала је Кунијевићева.

Предраг Гојковић Цуне, сахрањен је у Алеји заслужних грађана. Иза себе оставио је неутешну породицу, али и бројне љубитеље његовог стваралаштва. Ипак, уколико би и колективно сећање генерација избледело, његове песме ушле су у историју.