Дивље свиње задају главобоље ратарима, како одбранити усеве?

Трагови у земљи и празне бразде. Такве су парцеле у Карловчићу за собом оставиле дивље свиње. Уместо да убирају плодове, пољопривредници у овом сремском селу сабирају штету.

"Три пута пресејан кукуруз, два пута сунцокрет који је сатрвен. Штета се на нашем газдинству односи на више од 700.000 што се тиче семена, горива, ђубрива, o аренди да не причамо. Приноса нема", објашњава Ђорђе Сремчевић, пољопривредник из Карловчића.

Дивље свиње већ деценију задају главобоље Карловчићанима, али најезду каква је овогодишња кажу да не памте. За ловно-продуктивну површину села предвиђено је пет свиња, а претпостваља се да их сада има више од стотину.

У одбрану онога што је од усева остало – стали су ловци. Ловна сезона почела је 15. априла и од тада су одстрелили 23 дивље свиње. Бољи преглед терена имају са висине.

"Имамо 57 активних чека на којима може да се седи, које су стабилне, да не би дошло до повређивања. Ловимо увече, од пола осам је скуп у дому, попуњавају се извештаји и пратећа документација и идемо у лов. Седа се на чеку, пуца се са олученим и неолученим цевима, користимо ловачки карабин и пушке сачмарице", наводи Марко Максимовић из Ловачког друштва "Карловчић".

Помоћ стиже касно, верују мештани. Од улова корист имају ловци, али не и пољопривредници чије су оранице уништене током ловостаја. Сматрају да дивљач у њиховом атару више не би смео да штити Закон о ловству.

"Више ни ловци не могу да утврде која је дивља, која је полудивља, која је питома свиња. То су у свом допису и сами признали. Та дивља свиња сада се праси два пута, нема више два, три прасета по крмачи него иде до пет до шест и то у два прашења, тако да се доводи у питање опстанак дивље свиње у оном генетском, изворном облику", објашњава Мирјана Сремчевић, пољопривредница из Карловчића.

Њено станиште у овом крају више није храстова шума, већ запуштени канал Јарчина дуг 50 километара. Дивљач би се од пољопривредних парцела удаљила чишћењем терена, на шта се чека годинама.

"Позвано је водопривредно предузеће 'Галовица' да дођу на терен и да по хитном поступку почну са шишањем тих канала", наводи Дејан Деврња, председник Савета МЗ Карловчић.

Карловчићани ће се стрпити до септембра. Ако надлежни до тада не предузму кораке, за своје усеве, кажу, бориће се на суду.