Како мотивисати жене да учествују у јавним политикама

У читавој Европи, па и у Србији, чине више од 50 одсто становништва. Ипак, жене најчешће нису тамо где су моћ и новац. Обично су у секторима где је посла преко главе, показују студије, што је само детаљ који тера Брисел да нађе решење како да се боље искористе капацитети женског дела популације у циљу напретка.

"Констатовано је да жене нити учествују од највишег нивоа власти у државама чланицама или у институцијама ЕУ, да оне нису те које су на најзначајнијим позицијама када је реч о привреди, али да јесу те које чине администрацију у највећем могућем броју, што значи нижи и средњи нивои администрације и то представља један значајан дисбаланс са којим се суочава ЕУ у креирању свих својих политика", каже Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима Србије са ЕУ.

Спонтано или не, али Србија има премијерку, гувернерку, председницу парламента, више посланица захваљујући закону, а у последњих неколико састава влада чак 38 министарки. Провинција квари просек.

"Много је мање жена на локалу него чак на републичком нивоу у извршним органима власти. Јако мало имамо градоначелница иако су многе од оног малог броја које су биле показале да су итекако способне за тај посао", рекла је Соња Лихт из Фонда за политичку изузетност.

Више стручних жена у бизнису, већа продуктивност, успешнија економија и више пара у државном буџету. То је податак Европске банке за обнову и развој, којим се руководи Удружење пословних жена Србије са Сањом Поповић Пантић на челу.

"Статистика од 2014. године показује да је удео женских предузећа у укупном броју малих и средњих предузећа 31 одсто, што је на нивоу ЕУ, али оно што немамо у односу на ЕУ то је извесно окружење, па сама та неизвесност, промена прописа, колизија прописа на неком локалном и националном нивоу доводи до тога да је и стопа гашења женских предузећа доста висока. Тако да то су неки проблеми који ће се морати решавати", истиче Сања Поповић Пантић.

Министарство привреде посебним програмима, попут Европске мреже предузетништва, подстиче жене да започињу сопствени посао, и има обавезу да о резултатима извештава Европску комисију. А, у Центру за европске политике истичу да је важно да се у свим јавним политикама препозна родна перспектива и жена и мушкараца.

"Чињеница је да државе које воде рачуна о тој родној перспективи, прво се труде да за сваку јавну политку прво анализирају како ће она утицати и на мушкарце и на жене одвојено. Уколико ви у креирању политика немате уграђене адекватне филтере, адекватне механизме да проанализирате и препознате да ли ће женама користити та јавна политика исто као и мушкарцима, или да ли ће можда женама нашкодити, а мушкарцима бити у корист - врло се лако може десити да нежељено добијете дискриминишуће законе, дискриминишуће одредбе", истиче Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

"Тек када успете да укључите у функционисање све капацитете са којима располажете, а жене и знање и образовање јесу велики капацитет, онда долазите до резултата, и ја врло често помињем какав модел имате у нордијским државама. Нордијске државе су богате, снажне, не само зато што имају сировине, него зато што потпуно користе капацитете", истиче Тања Мишчевић.

Бољи баланс између два пола доприноси напретку, и то је један од темељних принципа Уније која још није победила неједнакост у платама имеђу два пола. Рецимо, запослене на Би-Би-Сију све су гласније у својим настојањима да буду плаћене као и њихове колеге.