Чекајући ауто-пут – тежак живот мештана Бољара

Ауто-пут на Пештерској висоравни већ је деценијама само на табли. У месту где се и даље креће само пешке или на коњу – 50 година чекају модерну саобраћајницу.

Радоје Куч указује на место где ће, према сазнањима мештана, проћи ауто-пут.

Миле се сећа да су на то место долазили пројектанти.

"Баш један брат од стрица ми је ту радио као управник поште, а ја у 'Енергопројекту'. Знам да су причали да ће проћи ауто-пут. Он би рекао да ћемо, када буде прошао ауто-пут, за два сата бити на мору – окупамо се и вратимо", сећа се Миле Куч.

Светислав Куч истиче да људи живе у нади. "Требало би да прође, но не зна се када ће", каже Светислав.

Најстарија у селу, Радојка, више му се ни не нада. "Шта да се измени. Народ умире, куће остале пусте. Где једно, где двоје и ето ти", прича Радојка Куч.

Бандера за струју тамо никада није постављена. Вода, само бунарска или од снега. Живи се од пољопривреде.

Миле каже да се живи тешко, сељачки. "Мучимо се највише. Ево видиш – болестан, тамо-амо, морају да се неки халови раде да би се зарадила кора хлеба", каже Миле Куч.

Светислав наводи да их зими има само седморо, а да је пре 15, 20 година било 18 кућа. "Била је ту омладина – нас 50, 60 душа", сећа се Светислав Куч.

Много тога немају, али смисла за шалу имају. Овај пут на рачун сниматеља РТС-а.

"А шта ме стално пратиш, то да ме кад умрем гледаш, је ли. Е, што је севап овом чуком неколико пута те опалити", шали се Радојка Куч.

У Бољарима се дуже од 40 година није чуо дечји плач. Можда та слика буде другачија, када, једног дана, туда прође ауто-пут.