Летовање на четири точка, (не)искоришћена понуда

У развијеним земљама годишње се у камповима оствари приход већи од 20 милијарди евра. У Србији у поређењу са могућностима које има, та зарада је занемарљива. Ипак, кажу у ресорном министарсву, све је више заинтересованих и домаћих и страних туриста за камповање у Србији. Како би више камп приколица кружило нашом земљом, планирају се и већа улагања у овај вид туризма. Потенцијали за развој кампинга су немерљиви, посебно на обалама језера, у бањама и на планинама.

На обали језера Ауто-камп Белоцркванска језера, 72 кућице на хектару и по земљишта за сезону зараде до милион динара.

"Имам констатно барем десет на чекању приколица. Људи који долазе у Белу Цркву махом су из Београда, Панчева, Зрењанина, Новог Сада", каже Сава Стефанов, директор ЈП "Белоцркванска језера".

Камп Белоцркванска језера има традицију дугу већ две деценије. Поред њега на Врачегајском језеру постоје још два кампа који у сезони угосте и до 1.000 туриста.

На улазу у камп "Оаза" срећемо нове туристе. Трећи пут долазе да кампују у Белој Цркви.

"Гугл" мапа усмерила је кампере из Белгије у Србију.

"Има добре оцене, па смо хтели да пробамо, веома нам је удобно, имамо све што нам је потребно", каже туриста.

Осим топле воде за туширање, услужне струје, кухиње, гостима је на располагању и бежични интернет, машина за веш, биоскоп на отвореном.

"Тек после треће године камп је у могућности да плаћа две особе, у могућности смо да не дајемо новац из џепа и сада камп може само да напредује", објашњава Бранко Пилић из кампа "Оаза".

Сличне услуге нудио је седамдесетих година камп на западу Србије. Неизбежна тачка туристичких аутокарата Европе бројала је и до 30 камп-приколица. Данас на вратима у Овчар Бањи - катанац. Због неразјашњеног власничког статуса, 15 камп-приколица чува удружење кампера.

"Треба да се врати цркви, садашњи корисник је АМСС, окренуто је да се врати цркви док се не врати стаус је такав какав је", рекао је Србислав Марковић из Удружења кампера "Овчар Бања''.

У развијеним земљама 25 одсто прихода у туризму улаже се у кампинг туризм. Иако се из године у године број кампова у Србији повећава, повећава се и потреба да се улаже у њих.

"Да ли је испалтив, па видите ако је у овом тренутки једно капм место два и и по евра, прикључак за струју за аутомобил за двоје 18 евра по дану, онда је то јасно да је то профитабилан вид туризма, развија са предузетнишво,запошљава се радна снага", рекла је Данијела Вићентијевић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

А колико је камповање популарно у Европи потрвђују Данци. Сваки годишње проведе три дана у кампу, 25 одсто туриста у Енглеској су кампери, а чак једна петина их је на светском нивоу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.