Историјско благо на српском току Дунава

Дунав је вероватно најопеванија река у Европи. Има га у поп музици, староградским и народним песмама, а Јохан Штраус млађи му је посветио валцер.

Када запловите Дунавом, убрзо вам постане јасно - када би Србија имала само Дунав, али под условом да користи све његове могућности, то би било и више него довољно за једну успешну туристичку привреду.

Дунавским приобаљем смењује се историја дуга миленијумима. Тврђаве, археолошка налазишта, Лепенски вир и Виминацијум. У Ђердапској клисуру је Трајанова табла, запис на каменој плочи стар 2.000 година. Наспрам ње, на румунској страни је скулптура дачког краља Децибела.

На целом свом току, Дунав је најшири у Србији, код Голупца, више од шест километара.

"У Србији је и најужи, у Казану, око 160 метара а ту је и најдубљи, више од 90 метара, то се помало мења у зависности од наноса", каже Александар Јовановић, капетан брода "Аквастар Максим".

Страни туристички бродови на пропутовању од Немачке до Црног мора, у Србији се задржавају само у Београду и Новом Саду. На Дунаву је ове године ресорно министраство финансирало изградњу шест пристана од Сремских Карловаца до Кладова који би требало да прораде следећег лета.

Отварањем шест нових пристана, отвара се шест нових могућности да се странци дуже задрже у земљи.

"Дунав је једна бајка, једна мистерија. Сви су одушевљени овим природним лепотама, природом пре свега, и нашим лепим градовима у дунавском приобаљу као што су Доњи Милановац, Голубац, Кладово, Текија", рекао је Милета Аџић, директор ХТП Плажа.

У близини Кладова је река Вратна, десне притоке Дунава, на којој су три највиша природна моста у Европи. Ово изванредно вајарско дело Вратна је стварала милионима година.

Недалеко су и Рајачке пимнице, необично село у којем осим винских подрума, ничег другог и нема. До њих води изузетно лош пут, а да се таква географско-архитектонска целина налази у Прованси или Тоскани, на пример, била би прворазредни туристички локалитет.