Велики борац и први слепи мајстор џудоа у Србији

Овај џудиста има тактику за Европско првенство, два завршена факултета, две ћерке и јаку вољу којом је победио мрак. Бојан је постепено остајао без вида, а потпуно ослепео пре 10 година. То га није спречило да успе.

"Схватио сам када сам губио вид да у ствари све зависи од мене. Од мог приступа у животу зависиће да ли ћу успети. Од кад сам то схватио све сам окренуо према себи. У смислу да се не ослањам на друге људе, једино на себе и мислим да је то једино решење за особу са хендикепом, да проба да што више уложи у себе", каже Бојан Нешковић.

А он је улагао. Дипломирани је дефектолог и економиста, оснивач је Џудо удружења слепих, прве такве организације у Србији. Осим џудоа, карате и плес су му велике љубави. Али не и највећа.

"Почео сам са плесом, почео сам овде са тадашњом другарицом а садашњом супругом Јеленом да плешем. После смо се венчали и добили смо две девојчице, једну од две и по године, једну од три месеца. И тако, то је једна лепа прича", каже Нешковић.

А део те приче је и Миодраг. Прво је Бојану био тренер плеса, а онда и џудоа.

"Онако кроз причу смо дошли до тога да се он бави борилачким спортовима пошто је тад наш простор био слободан током преподнева, донели смо струњаче и он је кренуо са џудо тренинзима и ми смо за неких годину дана успели, Бога ми, да доста ствари направимо", рекао је председник плесног клуба "Младост" Миодраг Кастратовић.

Бојан који је избегао у Србију 1992. године, у тринаестој је сазнао да ће ослепети, а када се то догодило нашао је начине да се бори са тим судећи по томе како му дан изгледа.

"Кренем на посао око 6.20, радим на Бежанијској коси у дирекцији ЈКП Зеленило. Онда после посла често идем на тренинге на Лабудово брдо и онда се тек увече око осам вратим кући. Пошто ми треба око два и по сата од Лабудовог брда до Угриноваца где живим", каже Бојан.

Први слепи мајстор џудоа у Србији нада се да ћемо ускоро опет имати повода за разговор. Уколико донесе медаљу са Европског првенства за слепе у Енглеској.