"Гљиварење" на Власини – предлог за заштиту станишта гљива

Предео око Власинског језера истражују овог викенда гљивари из Србије и Грчке. Проналазе, сакупљају и класификују их по врсти, станишту. Иако гљиве више воле влагу и кишу, а не високе температуре, има их у природи, преживљавају у свим временским условима. Стручњаци предлажу другачији начин заштите гљиве, не њеног видљивог дела, већ станишта.

Кренули су у гљиварење у јутарњим сатима, покрили терен ка Чемернику, Божици, Власина Риду, средине где преовладава и буква и бреза и бор. Љубица из Новог Сада и Урош из Крагујевца током потраге и уче.

"Било је неких за које смо мислили да су отровне, али су нам рекли да могу после посебне припреме да буду лековите, као што је бисерка или тако", кажу Љубица и Урош.

У свакој групи било је искусних гљивара, указивали су на разлике између отровних и јестивих. Крај Власине расте отровна аманита, али и јестиве врсте из те породице. Има лисичаре, вргања, брезовог трута.

Жаклина Стефановић из удружење "Еко Власина" каже да они покушавају да утичу на еколошку свест, да је то је процес и да се то се ради од малена.

"Сезона баш и није нешто, с обзиром на дуг сушни период, али смо добро прошли, екипе су се са терена вратиле са минимум 20 до 30 врста", каже Сунчица Митровић.

На терену су и грчки љубитељи гљиве. Сраврос Зографис поносно показује гљиву ромели.

"Нашли смо доста лепих гљива, неке су ретке, неке честе, али врло лепе", каже Ставрос Зографис.

Лисичарка спада у заштићене врсте. Гљиве су заштићене по истом принципу као и остале биљке.

"То је као кад бисте заштитили плодове шљиве, а стабло нека сече ко хоће. Тако су код гљива заштићени плодови, а мицелију, оно тело које живи у шуми, нико не штити", наводи професор Бранислав Узелац.

Миколошки савез Србије организује додатне обуке за бераче, гљиваре и детерминаторе. У Србији расте око 1.500 врста гљива, а до сада је 129 научно обрађено.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.