Цуне Гојковић – Песмом да ти кажем

Мерима Његомир је истакла да је Гојковић био јединствен и невероватно талентован.

"Био је мој певачки узор, он наследника нема, нити ће се родити", уверена је Мерима Његомир.

"Певао је од мексичких песама, преко шлагера, до народних шумадијских песама и севдалинки. Он је узор за све будуће генерације које буду долазиле", каже Мерима Његомир.

Отишао је, додаје, као и многи великани пре њега.

"Био је изузетан човек који је могао да буде у сваком друштву и међу различитим људима, изузетно интелигентан и образован, могао је да прича о музици, историји, култури, имао је невероватно памћење, памтио је имена људи, године и датуме...", присећа се она.

Поштовао је, истиче, своју професију, своје колеге и сви су поштовали њега, свуда је био "персона грата".

"Био је мој велики пријатељ, у шали сам му знала рећи да ми је он 'најбоља пријатељица'", рекла је Мерима Његомир.

Певачица и музички уредник Првог програма Радио Београда Биља Крстић рекла је да је отишао најбољи певач народне музике.

"Он ће за мене увек бити вечан, а његов глас ће остати упамћен", рекла је Биља Крстић.

За њу је Гојковић био посебан човек и певач.

"Сви знамо колико је био изузетан. За мене је највећи певач народних песама свих времена. Носио нас је својом посебном бојом гласа и сваком својом интерпретацијом", истакла је Крстићева.

Присетила се и велике подршке коју је добила од Гојковића када је стварала ансамбл "Бистрик".

"Највећу подршку сам добила од њега. Када вам неко као он да комплимент, само можете да летите", рекла је и додала да је песму "Ево срцу моме радости" са новог албума "Свод" посветила управо Цунету.

"Дуго нико неће заузети његово место, јер је био посебан", истакла је.

Познати фрулаш Бора Дугић рекао је да је Цуне био јединствен човек – духовит, бистар, елоквентан, образован.

"Тако је сликовито описивао сваку ситницу да је то било фантастично. Бог му је дао изузетан дар, непоновљив глас, али и таленат да тим гласом влада. Био је невероватно спретан у коришћењу тог гласа", истакао је Дугић.

Он је нагласио да је Гојковић оплеменио сваку песму и свакој речи у песми умео је да да апсолутно значење и подсетио да је брзо учио мелодије, што могу само људи изузетне музикалности.

Дугић је рекао и да је Гојковић био добар човек, шармер који је чак умео бескрајно шармантно да прича вицеве.

"Био је јединствена личност која својим одласком може само да изазове жаљење и да се запитате зашто одлазе најбољи. Увек ми је жао када одлазе генијалци попут Цунета", рекао је Дугић.

Певач Предраг Живковић Тозовац сматра да је Цуне за нашу народну музику и музику уопште био "апсолутно највећи и најбољи".

"Многи су учили певање на начин како је Цуне певао", навео је Тозовац.

Познати музичар Божидар Боки Милошевић рекао је да је Цуне као човек био диван и добар другар.

"Често смо ишли на турнеје, био је духовит, шармантан, волео је фамилију", рекао је Милошевић.

"Изузетна личност међу певачима"

Предраг Цуне Гојковић је многим колегама и сарадницима током живота био инспирација.

Правник и музичар Жарко Милановић говорио је да Цуне располаже са три компоненте неопходне за уметнички рад а то су гласовне могућности, таленат за нашу народну песму и велики радни капацитет, вредноћа и жеља да што више научи.

Према оцени композитора и диригента Воислава Симића, Цуне је изузетна личност међу певачима свих жанрова од забавне музике до опере.

"Он има изванредан слух, можда и најбољи од свих певача које знам. Глас му је и даље млад и савршено влада њиме, као да је завршио највише вокалне школе, а да не говорим о огромном репертоару који вероватно ниједан певач нема", говорио је Симић.

Професор Београдског универзитета Милован Бојић истицао је да нас је Цуне будио песмом и да је "крао оно што ми сањамо".

Ђорђе Марјановић је говорио да је Цуне био певач-феномен, најбољи интерпретатор који се родио на овим просторима.

Радослав Грајић, композитор и уредник у ТВ Београд је оценио да је Цуне био и остао несаломиви стуб наше популарне музике. Новинар и публициста Жика Живуловић Серафим назвао га је "Његовим Величанством Краљем старе, добре, српске народне песме". Новинар Предраг Кнежевић оценио да је Гојковић био афирмисан бкао певач изванредне ширине, необично израженог слуха и музикалности уопште. "Али је поред тога и глумац као да је по професији драмски уметник", додао је Кнежевић.

Редитељ Јован Ристић је рекао да је имао срећу да ради са Цунетом и да поред њега учи како се негује музичка традиција и како се у свету естраде одтаје пола века на врху на најдостојанственији начин.

Лепе речи о Цунету имао је и првак београдске опере Оливер Њего.

"Да нисам, као дете, чуо Цунета Гојковића можда се уопште не бих бавио певањем. Он је крив што сам се определио за професију певача. Слушајући његово певање схватио сам да је поред неопходне музикалности веома важан и осећај за фразу, коју он поседује", навео је Њего.

Цунета је поштовао и композитор Војислав Воки Костић.

"Када чујем Цунетов глас, сетим се речи мога оца: 'Овај уметник има свету ватру'. Цунета је 'света ватра' уврстила у 'величанственог' српске вокалне музике", говорио је Костић.

Радмила Трифуновић Диклић, уредница у музичкој редакцији ТВ Београд је навела да Цуне припада генерацији певача народне музике која је лепоту и суштину нашег фолклора, посебно српског, непосредно упознавала на непресушном извору знања које су поседовали Властимир Павловић-Царевац, Жарко Милановић, Миодраг Јашаревић, Макса Попов, Ђорђе Караклајић, Душко Радетић и Сава Вукосављев.

"У сарадњи са тим уметницима и њиховим оркестрима, о броју песама које је са њима снимио, доста је писано, а био би то и веома дугачак списак. Градио је каријеру пажљивим избором песама и готово енциклопедиским знањем мелодија и текстова", рекла је Радмила Трифуновић Диклић.