Где је радна снага Источне Србије?

Срђан Јовић из Десина, живи од гајења воћа већ 15 година. Скоро исто толико у време бербе код њега ради породица Мурина из Костолца, која броји тачно онолико чланова колико Срђану радника треба – тридесетак. С годинама за сезонске послове стасали су и најмлађи.

"Преко лета нон-стоп сваке године радимо. Моји се баве више од 10 година. Ми смо сада почели, сналазимо се", каже Исмет Мурина.

Срђан каже да не воли да мења људе. У свом и околним селима није могао да пронађе довољно радника, јер је највећи број њих у иностранству. Из истог разлога, пре двадесетак година, главна радна снага у овом крају били су Румуни који су долазили преко Дунава, док и они нису постали део Европске уније.

Данас, од стишке равнице, па све до Пека, Роми из Костолца и Смедерева чине скоро половину сезонске радне снаге. Пољопривредном газдинству Храстовача за уклањање метлица са семенског кукуруза, потребно је 150 до 400 радника дневно.

"Ми радимо овај посао већ три године, професионално се бавимо чупањем метлица. Уз друштво и добру екипу све се лако подноси", прича Зорица Станојевић из Милошевца.

Сезонске послове у великом броју раде средњошколци и студенти, најчешће из пољопривредних школа и факултета. Двојица су прошле године примљени у стални радни однос.

"Мој мотив је да стичем ново знање, да се образујем у струци и да зарадим неки новац да бих имао за лето, дуго је лето", каже Никола Милосављевић, студент из Пожаревца.

У Храстовачи кажу да није тешко наћи раднике уз дневницу од 1.300 динара за осам сати рада.

"Људи гледају да зараде сваки динар. Долазе и раде савесно. Покаже им се шта се од њих тражи и то је то. Немамо проблеме", истиче руководилац биљне производње ДП "Храстовача" Славиша Крстић.

Засади под воћем и пољопривредним културама се константно увећавају, па ће тражња за сезонском радном снагом бити све већа.