Где су данас деца мигранти?

Приче о превремено рођеној беби Ајману, који су родитељи Ирачани оставили хранитељима у Србији, а онда се вратили по њега, многи се још сећају. Тада је избегличка криза била у јеку. Две године касније, на тзв. Балканској рути и даље има деце без родитеља. Уместо боравка у колективним центрима, нуде им се и хранитељске породице. Тренутно је троје малишана код њих нашло привремени смештај. Много више их је на улицама и у камповима.

Све је спремно у дому Данијеле Рибар да поново прихвати децу мигранте. Неколико месеци задржао се шеснаестогодишњи Амир који је сам прелазио Балканску руту. Под истим кровом збринула је и петоро браће и сестара избеглица, узраста од тринаест месеци до седам година.

"Углавном су били промрзли, стално су се покривали", наводи Рибарева.

И ништа јој, каже, није било тешко, осим растанка с малишанима.

"То је био јануар месец, хладно, зима, после тога сам стално размишљала где су сад та деца", наводи Данијела Рибар, хранитељица из Шида.

Данијела није једина спремна да у хранитељску породицу привремено збрине децу мигранте. Посебну обуку до маја прошли су они који већ имају хранитељско искуство. И сви су имали исти страх.

"Како ће превладати језичку баријеру. Током обуке они чују искуства хранитеља који су већ бринули о деци и схвате да то није највећи проблем, постоји нешто што је невербална комуникација, постоји поглед, постоји осмех", објашњава Светлана Миленковић из Центра за породични смештај.

Иако је од јужне до северне границе обучено 60 породица, 30 је одабрано да помогне у сваком тренутку.

"Ми рачунамо да ових 30 породица може да одговори на потребе, јер пре свега код деце млађег узраста ова мера заштите је примерена, имамо искуство да старији младићи који имају неких 17 година радије бирају да буду са својом групом", наводи Миленковићева.

Највише има дечака који имају између 10 и 17 година, кажу у Центру за помоћ тражиоцима азила.

"Измештање из њиховог природног окружења и подршке сународника, суживота са својим сапутницима који вуку њихове културолошке специфичности, доводило би до проблема за саму децу, она се не би осетила прихваћено и интегрисано, већ би се осетила као странци", објашњава Радош Ђурић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Не зна се тачан број малолетника без пратње – процењује се на неколико стотина, многи су у камповима или на улицама. Неретко без заштите. Зато се све чешће чује предлог - отварање посебног центра само за децу.

"Са јако брижним особљем различитог спектра који би се бавили овим људима 24 сата, омогућило би се деци да остану у групама из којих долазе, да имају поверења у систем", наводи Ђурић.

У последње две године, кроз хранитељске породице прошло је двадесетак избеглица. Како су границе већ дуго херметички затворене, све је извесније да ће се о трајнијем збрињавању тек полемисати.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи