Око 15 милијарди евра за заштиту животне средине у наредних 20 година

Према оценама Европске комисије Србија је у домаће законодавство пренела 98 одсто ЕУ директива, више него и једна земља Западног Балкана. Међутим, још ће много "воде протећи рекама" док се то буде видело у пракси. За сада, Јужну Мораву и даље зову "Тужна Морава", а тако би се могле назвати и многе друге реке, јер смеће уместо да се прикупља и прерађује, завршава у природи.

"Што се тиче спровођења свега што будемо хтели, инспекцијска служба је необично важна, њој недостаје опрема, недостају људи, капацитети, део обучености, мораће другачије да се приступи послу", наводи Горан Триван министар за заштиту животне средине.

У следеће две деценије биће потребно између 10 и 14 милијарди евра за заштиту животне средине, највише за пречишћавање вода.

Министар је рекао да ће део тог новца уложити држава, а део међународна заједница и страни инвеститори.

Истакао је да је привреда главни носилац и инвеститор у области заштите животне средине али и њен највећи загађивач.

"Привреда нема пара. Свесни смо стања у привреди али и одговорности које она има када је у питању заштита животне средине", истакао је Триван на скупу у Привредној Комори Србије, на којем су представљене преговарачке позиције за поглавље 27, у оквиру округлог стола "Животна средина и климатске промене - Обавезе индустрије у процесу приступних преговора у поглављу 27".

Оценио је да се огроман новац мора уложити како би се она довела у ред и сачувала. 

"Мислим да ћемо доста успешно ићи, нарочито у управљању отпадом. Отпадне воде су део који је деликатнији, тежи је пре свега зато што тражи више новца а технологије су већ познате. Такође, постоје решења и мислим да ћемо за годину, две дана моћи да кажемо да смо направили значајан помак", рекао је министар.

Према његовим речима, важно је да је препознат значај оснивања самосталног министарства заштите животне средине јер се та област десетину година "осећа као 13. прасе".

Највећи терет на привреди и индустрији

Највише отпада завршава на дивљим депонијама. Рециклира се око 10 одсто употребљених производа, док се у неким земљама прерађује до 90 одсто отпада.

"То је корист од европских интеграција, здрава животна средина, чисте воде у рекама, сметлишта или ђубришта која су уређена по узору на европска или пак увођење система рециклаже - не требају нам због чланства у ЕУ", наводи Тања Мишчевић шефица преговарачког тима за приступање ЕУ. 

Истиче да је у току израда преговарачке позиције, односно планова и транзиционих периода за Поглавље 27 и да се то ради "пажљиво, обазриво и без журбе".

Како је навела, Србија је једина држава која је отворила поглавље без додатних услова и истакла да је привреда важан актер у даљем процесу.

Шефица Преговарачког тима за приступање ЕУ није могла да прецизира колико ће новца бити потребно да се инвестира у екологију али је навела да ће за воде и рециклажу бити потребно потребно највише времена да се ускладе са европским стандардима.

Издвајање за заштиту животне средине из БДП-а је 10 до 20 пута мање него у земљама ЕУ. Привреда ће поднети чак 80 одсто укупних трошкова евроеколошке интеграције, али ће корист, како се процењује, бити двоструко већа и то у јачању кокурентности за излазак на међународно тржиште.

Председник Приредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да су пред српском привредом велики еколошки захтеви и да предстоји велики посао.

"Наше компаније мораће своју производњу и пословање у потпуности да ускладе са савременим еколошким захтевима. Увођење нових процедура и техничких захтева, нових стандарда за процесе и производе, прелазак на чисте технологије. Привреда и индустрија поднеће највећи терет у у овој области", наводи Чадеж. 

Како је навео, Србија је подигла капацитете и регулативу у овој области али да оно што пише у закону треба и у пракси да заживи.