Потребни људи који пишу пројекте за средства из касе ЕУ

Стручњаци који се итекако траже јесу они који познају законе Европске уније. Евроинтеграцијама у Србији бави се око 500 државних службеника. Посао не стоји, али за амбициозне планове у тој области потребно је много стручњака. Највише недостају људи који пишу пројекте за коришћење бесповратних средстава из европске касе. Такви се на тржишту рада траже, па их није лако задржати у државној служби. Велика потрага биће за кадровима у сфери пољопривреде и екологије, кажу у Влади.

Факултетски образован, завршио више обука, радно искуство у земљи или иностранству, енглески му је као српски – то је профил стручњака потребан Србији. Тренутни скор у евроинтеграцијама није лош – десет отворених преговарачких поглавља али размишља се о додатном стручном кадру.

"Преговори се са отварањем нових поглавља додатно усложњавају, има додатног посла, и са друге стране, послови који се односе на европске фондове такође, као и на развојну помоћ су веома обимни и у том смислу у наредном периоду наравно неопходно је повећање капацитета када је реч о процесу евроинтеграција", каже Ксенија Миливојевић из Министарства за европске интеграције.

Да је држави потребна озбиљна анализа о томе које секторе треба ојачати и како мотивисати стручњаке да остану у државној служби, сматрају у Центру за европске политике. Забрињавају резултати анкете међу запосленима у сектору евроинтеграција.

"Преко 50 одсто запослених изјављују да је врло вероватно или вероватно да ће у наредних годину дана својевољно напустити посао", указује Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Деценију и по у евроинтеграцијама, а још се на прсте броје људи који знају захтевне бриселске бирократске процедуре. Чим науче да пишу пројекте, државне службенике тражи приватни сектор који се у послу такође ослања на европске пројекте. Одлазе јер су тамо боље плаћени.

"То јесте један од главних разлога. Неколико проблема постоји, стандардно типови уговора у државној управи, ограничење запошљавања које имају све институције", додаје Зоран Јањатовић, помоћник министра пољопривреде.

Мањак стручњака у централи, а како је тек на локалном нивоу. У Жагубици један службеник пише пројекте.

"Имамо забрану запослености и немамо средства да би могли да им уприличимо лични доходак, па се ми тако сналазимо, радимо са нашим кадровима из наше општине", напомиње Сафет Павловић, председник Општине Жагубица.

"На тај начин држава губи заправо једну инвестицију, а такође остаје без људи који треба да нам помогну да искористимо ИПА фондове који су нам на располагању. Примера ради, негде око 200 милиона евра", истиче Милена Лазаревић.

С тим проблемом суочавају се и у региону. Хрватска, Бугарска и Румунија због недостатка стручњака нису успевале да потроше милијарде евра из европског буџета које су им у првим годинама чланства биле на располагању.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.