Крчединска ада оаза сточарства

Док пашњаци у Србији нестају, један опстаје и то на несвакидашњем месту – на речном острву. Крчединска ада, права је оаза за домаће животиње, а спас за сточаре из Крчедина, Ковиља, Бешке, Гардиноваца. Настала је у рукавцу дунавског тока преко пута Крчедина. Лети је, до Крчединске аде, могуће доћи и бициклом, мада има периода када је њен већи део под водом, па су чамац или скела једини начин преласка Дунава.

Дунав је животињама појило, а хладовину им на 800 хектара, праве врбе старе и 200 година. Толико траје, кажу сточари, и традиција узгајања стоке на Крчединској ади.

"Ту сам и дан и ноћ, дружим се са мојом 'Бреном'. Стока пасе дан и ноћ, и мора постојати надзор над стоком. Нас десетак другара смо ту", објашњава Жељко Капицел, сточар из Крчедина.

Сточар Милош Скорупа истиче да уколико не би било Крчединске аде, не би било ни животиња.

"Животиње су тамо преко целе године. Нема да их храниш, да их појиш, оне се саме хране, тако да је то велика уштеда што се тиче животиња. Да није ове аде не би ни биле животиња", наводи Скорупа.

Пре 20 година овде је пасло око 6.000 грла крупне и ситне стоке. Данас је тај број пет пута мањи. На овом острву пасе око 1.000 крава и свиња, 200 коња и нешто више од 100 балканских магараца.

Балканске магараце и подолска говеда највише броји Миле Плавшић, сточар из Ковиља. Сваког дана, већ 20 година, Миле је на ади.

"Ми смо ту и по киши, ветру, али ми смо тако научили. Волим овај посао, да не волим сигурно не бих држао у толиком броју стоку, јер ја имам свега 400 хектара земље а храним око 300 можда и преко 300 грла", наводи Плавшић.

С лепим временом, пристижу и млади, који желе да помогну.

"Помажем деди, хранимо коње, магарце", наводи Давид Варга.

Богдан Сентиванац истиче да животиње на Крчединској ади имају више простора него у свињцима или у двориштима, и додаје да имају више траве и да им је лепше у природи на отвореном него у затвореном простору.

Приходи стижу од продаје магарећег млека и меса мангулице. Битна им је и помоћ државе.

"Да није субвенција на балканско магаре, подолско говече и на мангулице, ја не бих ово могао, јер животиње за четири месеца кад их храним кући, зими поједу преко 20.000 евра", објашњава Плавшић.

С доласком хладних дана животиње стижу у сеоске штале. На Крчединској ади презиме коњи и свиње.

"Моји подолци сами дођу кући, чим први снег почне да пада. Ја живим 15 километара од аде али они сами дођу кући", наводи Плавшић.

Аду посећују и многе дивље животиње, које лети дођу копном или препливају на острво, тако да је могуће угледати шакале, дивље свиње и јелене, али и дивље патке. Поред тога приобаље аде једно је од највећих мрестилишта шарана у Европи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.