Тужилаштво истражује нестанак слика из Матице дијаспоре

Тужилаштво је формирало предмет на основу текстова недавно објављених у више београдских медија и дало налог МУП-у да испита где се налазе дела за која се наводи да су нестала.

Након поменуте изложбе под називом "Ликовно стваралаштво Срба у свету" формиран је легат Матице исељеника Србије.

Тужилаштво тражи од полиције да утврди где се налазило, односно где је чувано, више од 70 уметничких дела која су потписали неки од најпознатијих уметника, од новембра 1990. године када су поклоњена после изложбе у Народном музеју, а која се помињу у новинским текстовима.

Полиција треба да испита да ли су дела била изложена на изложби у Параћину 2008. године, где су чувана, "као и да ли Матица исељеника поседује податке о 'кретању' у наведеном периоду".

Музеј савремене уметности је, у међувремену, обавестио Министарство да "никада није радио или сарађивао са наведеном институцијом" (Матицом исељеника). Тако, нестале слике, практично немају статус културног добра јер нико није, по сазнањима Танјуга, ни тражио њихову процену.

У Народном музеју Танјугу је поновљено да они нису добили никакву званичну информацију о уметничким делима која припадају Легату Матице исељеника, да не знају да ли су поменуте слике културно добро или не.

Шта се десило са уметничким делима након изложбе у Народном музеју 1990. године, која дела су поклоњена Матици исељеника, а која враћена уметницима, као и које уметнине су до неког тренутка била у власништву Матице исељеника, а данас више нису, из Народног музеја поручују да то нису питања за њих.

Та питања треба упутити искључиво "лицима којима је била поверена брига о донираним уметничким делима", пише у саопштењу музеја достављеног Танјугу.

Одредбе Закона о културним добрима између осталог, прописана су и права, обавезе и одговорности власника и правних лица која користе и управљају културним добрима, односно добрима која уживају претходну заштиту, те је власник дужан да, између осталог, "неодложно обавештава установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези с културним добром".

Закон не дозвољава да власник "распарчава збирке, колекције и фондове културних добара без утврђених услова и сагласности надлежне установе заштите".

Одредбе овог закона о правима и обавезама власника културног добра односе се и на друга лица која по било којем правном основу држе културно добро.

Поводом изјава саговорника медија да су се слике у једном временском периоду налазиле у здању "Стефанеум" у Сремским Карловцима, те да је над њима формално власништво полагала Српска православна црква, полиција, по налогу тужилаштва, треба да утврди у ком временском периоду су се поменута уметничка дела налазила у том здању и када су, по чијем налогу и којим поводом из њега изнета.

За кршење овог закона предвиђене су новчане казне од 1.000 до 10.000 динара за установе, правне субјекте, друге организације уколико не чува и не одржава културно добро и не спроводи утврђене мере заштите, као и уколико неодложно не обавести установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези с културним добром или изложи покретна културна добра која нису категорисана, стручно обрађена и уписана у регистар културних добара.

Казном затвора до 60 дана, односно новчаном казном од 100 до 1.000 нових динара казниће се за прекршај власник културног добра, а одговорно лице у установи и друго правно лице новчаном казном од 100 до 1.000 динара.

Међу несталим уметнинама налазе се дела која су потписали Слободан Јевтић Слобо, Инес Бакић, Кринка Белић, Миодраг Мишел Војић, Васили Кирјазовски, Радован Крагуљ, Зоран Љутица, Стеван Маленић, Миодраг Марковић, Милинко Миковић, Живка Милојевић, Љубомир Поповић Љуба, Душан Симић, Влада Чакаревић, Милан Узелац, Милош Шобајић, Коса Бокшан и Петар Омчикус, сви из Француске.

На списку несталих су и дела Томислава Божовића и Лазара Димитријевића из Шведске, Миле Прерада и Михаила Чумића из Немачке, Лилијан Карланд и Радомир Миљковића из Аустралије, Вере Гавриловић Обрадовић, Богдана Мишчевића, Марије Павловић Мекарти, Бранка Поробића, Власте Стефановића, Ђорђа Чермака, Александра Поповића и Душице Савић Бенгхијат, сви из САД.

Недостају и дела Јосипа Мајзнера, Мирослава Кића Нешића, Александра Петричића и Благоја Срдића (Браца Бонифацио) из Канаде, као и Олге Вуксановић Монтањо из Боливије и Владиславе Лалицког из Јужне Африке.