Почиње највећа инвестиција у српску науку

Изградња зграде реализује се у оквиру пројекта "Антарес" који заједнички финансирају Влада Србије и Европска комисија са 28 милиона евра. Осим финансирања изградње нове зграде, остатак новца биће утрошен на дигитализацију пољопривреде, где ће тим истраживача радити на повезивању ИТ сектора и пољопривреде.

Уговор о почетку радова потписао је министар просвете Младен Шарчевић, директор Института Владимир Црнојевић, покрајински секретар за високо образовање Зоран Милошевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић и шеф регионалног представништва Европске инвестиционе банке Дубравка Негре.

Потписивање уговора је био предуслов да се крене са пројектовањем и расписивањем тендера за извођача радова, а то би требало да буде реализовано до краја године.

Предвиђено је да грађевински радови почну почетком наредне године и да трају годину дана, што значи да би Институт нову зграду добио почетком 2019. године.

Министар просвете Младен Шарчевић каже да ће кључна тема у раду нове владе бити повезивање науке са привредом.

Каже да ће се радити на дигитализацији у систему просвете на свим нивоима и нагласио да је примењена информатика дала најбоље резултате у пољопривреди.

За изградњу и опремање зграде држава је обезбедила око 14 милиона евра и то 11 милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке, док је три милиона обезбеђено из буџета.

Представница Европске инвестиционе банке Дубравка Негре нагласила је да је улагање у науку кључ свеобухватног развоја, те да се развојем економије знања може да подигнемо конкурентност економије уопште.

Подсетила је да је Европска инвестициона банка присутна у Србији већ 15 година и уложила је до сада око 4,5 милијарди евра, а да је наука и развој инвестиција од 200 милиона евра.

Као један од резултата пројекта "Антарес", који је почео почетком марта, већ је отворено 30 нових радних места у науци, док се у наредним годинама очекује још око 120 нових радних места.

Милошевић каже да је потписивање уговора о изградњи зграде Института велики дан за српску науку, а да је крајни циљ да се "Биосенс" развије у европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде.

Циљ пројекта "Антарес" је да се уз помоћ савремених технологија и дигитализацијом повећа пољопривредна производња, а директор Института "Биосенс" Владимир Црнојевић каже да мобилни телефон постаје врло важна алатка за сваког пољопривредног произвођача.

"Уз помоћ мобилног телефона он може да слика своје усеве, болести, да слика разне појаве, да сви ти подаци буду у информационом систему, да добија бесплатне анализе и препоруке када шта треба да уради", појашњава Црнојевић.

Значај овог пројекта за веће пољопривредне произвођаче је, како каже, да добијају програм за пољопривредну машину која са метарском прецизношћу може да ђубри, наводњава, сеје, те се тако у оквиру једне парцеле принос може разликовати и до пет пута од метра до метра.

Институт је за методу паметне сетве освојио прву награду компаније Синџента, која је највећи произвођач семена и хемије на свету, за решење да се са нула улагања повећамо принос соје у Америци за пет одсто, што би могло да храни читав Мексико.

Сервиси ће бити бесплатни за грађане, док ће компаније паметна решења морати да плаћају.