Замена лекова може имати негативне последице

Проф. др Милица Простран са Медицинског факултета Универзитета у Београду истакла је да набавка лекова по ИНН-у може да представи потенцијалну промену терапије при сваком циклусу набавке.

Указала је да промена терапије може да има директне последице по здравље пацијената, јер повишење концентрације лека може проузроковати нежељене ефекте, а снижење концентрације лека може водити ка погоршању болести.

Истакла је да не би требало замењивати лекове у одређеним индикацијама како би се избегао ризик по пацијенте.

"Генерални став о посебно осетљивим класама лекова и категоријама пацијената је не мењати лекове", подвукла је др Простран.

Указала је да то пре свега важи за посебно вулнерабилни круг пацијената, јер последице замене генериком једним другим могу бити изазвати нежељене ефекте и погоршање болести.

"Последице замене могу бити веома озбиљне по пацијенте, могу изазвати стрепње код пацијената због различитог имена, боје или укуса, а и упутство, које може садржати различите информације, може их збунити. Не може увек да се добије информација од ординирајућег лекара да ће лек бити замењен, јер по нашем закону они имају одређен број пацијената у току дана, број минута по пацијенту што није довјно. Можемо рећи да када су у питању лекови који се користе из посебних уређаја пацијент није обучен за апликацију тих лекова", објаснила је Простран.

Упитала је ко је одговоран ако дође до дестабилизације пацијента или ако дође до погорашања болести услед замене лека, пошто лекари не знају да ће лек бити замењен у апотеци, а фармацеут издаје у апотеци лек који је једини доступан, који се набавља централизованом ИНН набавком.

"Неспорно је да су генерички лекови јефтинији, због низа разлога јер после завршетка патентне заштите сви произвођачи могу да уђу у трку при чему могу да користе податке оригиналног произвођача. Уштеда која може да се деси у прво време може да буде занемарена или избрисана трошковима лечења нежељних дејстава и трошковима дестаблизације пацијената", упозорила је др Простран.

Председник Одбора Удружења за фармацеутску и медицинску привреду у ПКС Санда Савић рекла је да је групација произвођача лекова и групација носилаца дозволе за лек ПКС веома значајна јер чак 4.700 лекова од 6.000 на тржишту у Србији производе чланице ове групације, односно од укупно 1.612 који издајун на рецепт 614 производе те чланице.

"Србија сасвим сигурно може бити поносна на своју фармацеутску индустрију, која је важан партнер и значајан део здравственог система. Свака промена политике може да утиче на развој те индустрије, али и привреде уопште", упозорила је Савићева.

Рекла је да би свака одлука која би се донела могла да донесе несагледиве последице по индустрију уопште, због чега је важно да представници те индустрије буду укључени у процес доношења одлука.

Према њеним речима, при доношењу одлуке важних за здравствени систем не треба гледати само кроз потрошњу, јер се ради о комплексном питању.

Заменик генералног менаџера ПКС Михаило Весовић подвукао је да се показало да нема добрих решења ако не постоји константно отворени дијалог стручне јавности, привреде и владе.

Указао је да је ниво цена лекова у Србији, у поређењу са регионом, веома ниска и регулисана.

Подвукао је и значај фармацеутске индустрије истичући да су просечне плате у овом сектору око 80 одсто изнад просека и да запошљава око 5.000 људи, те бележи протеклих година раст од 15 одсто запослених.