Поправка бицикала – и хоби, и љубав, и посао

Повреда му је у младости прекинула такмичарску каријеру, али га од бицикла није одвојила. Због точкова и ланаца напустио је и стални посао у болници и, већ седамнаест година, педесетпетогодишњем Шапчанину Добривоју Митровићу хоби је бизнис.

"Имам једну хармонију у животу јер радим оно што волим. Срећан сам, посао ми не причињава никаву тешкоћу. Сваког дана сам овде од седам ујутру до седам увече и јако сам радостан што ми је омогућено да радим", наводи Добривоје Доца Митровић из Шапца.

Шпице, гуме и педала одувек су привлачили и Драгана Ковачевића. Ни он се није двоумио да на позив колеге мајсторско место у болници замени послом са точковима.

"Мораш да будеш и бравар и стругар и варилац, све могуће занате, мораш да знаш чак и кожарски, и да лепиш. Радимо и са пластиком, али и као електричари", објашњава Драган Ковачевић Коча из Шапца.

Бицикл није само превозно средство већ је и део живота, кажу Доца и Коча.

Најстарији, из 1936, сређен је уз много труда муштерији за успомену на деду. Међу двоточкашима зарађеним од прве плате или рођенданских поклона, у мајсторској радионици у крају заврше и точкови од кофера.

"Свашта смо поправљали, од најстаријих бицикала до најновијих, од дрвених педала до електронике, буквално све што има точкове, скејтове, ролере, инвалидска колица, колица за гурање, троцикла", наводи мајстор Ковачевић.

И док су бицикли све модернији, муштерије су све старије, кажу мајстори испред чијег сервиса је увек гужва.

"Бицикл ми је једино превозно средство, кад ми се поквари, дотерам га овамо, сад су ми поправили овде ланац, а кад будем имала пара, поправићу још један део. Да ми није њих, ја бих ишла пешке", објашњава Александра Маринковић из Шапца.

Јован Михајловић из Шапца наводи да у сервис обично долази да надува гуме на бициклу.

"Има ту свега, разних компензација, нема човек новца, поготову пензионери. Примали смо уместо новца – храну, сланину, пилиће, свашта и прасе за Божић. Код нас може и на почек, може и без новца, добро чинимо њима, а и они нама, једно с другим иде", наводи мајстор Митровић.

Једино им је жао што због других, њихови бицикли скупљају прашину. Посла има и преко зиме, а лети дневно и до педесет двоточкаша стигне на поправку, уз уобичајени муштеријски захтев – зачас посла мајсторе.