Уместо у флаше, минерална вода код Прокупља отиче у реку

На улазу у некадашњу фабрику воде, чији су први власници оптужени у афери стечајне мафије, сада је обезбеђење новог власника погона који је фабрику купио 2011. године.

Пре осам година радници и мештани околних села надали су се почетку производње, јер су чувари тада обезбеђивали нераспаковану опрему за флаширање воде, вредну пет милиона евра.

"Да фабрика проради и да се овде све очисти, ево ја бих 10 дана радио бесплатно само да се ово среди. Ово је срамота", каже некадашњи радник фабрике воде Слободан Драмићанин Шћепан.

Од 163 радника само је један у пензији. Без уплаћеног радног стажа и без посла, данас већина верује да држава може да помогне

Милован Стевчић из Тулара каже да им је то благо. Истиче да би село опстало и да би цела општина могла да живи од воде.

Милорад Јачевић каже да је некада једна смена производила 100.000 јединица, а Илија Трајковић из Блаца очекује да се фабрика врати држави и да она нађе правог купца, да се млади запосле и остану ту.

Томе се нада и једна од најстаријих житељки Виче, Неранџа Ђурковић, чија је кућа уз сам извор минералне воде. Жеља јој је да још једном види како фабрика ради.

О 2009. године када је екипа РТС-а последњи пут боравила на изворишту до данас, нешто се и променило.

Власник фабрике заштитио је овај извор али је оставио цев за мештане села из које сваке секунде у неповрат одлази, како они тврде, око 20 литара воде.

"Пошто је фабрика у приватном власништву, ми као локална самоуправа немамо великих могућности, па ћемо се зато обратити Влади Републике Србије како бисмо пронашли решење и покренули производњу", каже заменик председника Општине Прокупље Мирољуб Пауновић.

Фабрика и извориште су на путу ка Космету. Ови људи виде и у томе рачуницу, чекају кажу ауто-пут ка Приштини и долазак озбиљних инвеститора.

На успешне дане "Милана Топлице" подсећа и фасада куће у селу, направљена од стаклених флаша, некада на тржишту познате киселе воде.