Немачки споменик српским јунацима на Кошутњаку

Преко Кошутњака су Немци октобра 1915. године покушали да опколе снаге одбране Београда, али нису успели, а у томе их је спречило 39 припадника српске војске.

"На овом месту је два дана и две ноћи тридесет шест српских војника, два Британца и један Француз, успело да задржи један цео пук немачке војске, 208. пруски резервни пешадијски пук. Ово место је некада било голет и прегледност је била одлична", објашњава истраживач Бане Гајић.

Према његовим речима, снаге одбране Београда успеле су да се извуку из града ка Петловом брду и Барајеву и тако даље наставе борбу против надируће немачке офанзиве, а на Кошутњаку су Немци наишли на најјачи отпор.

Историчари су после Првог светског рата писали да се српска војска на Кошутњаку борила до последњег, а када је нестало муниције бранили су се ашовчићима и бајонетима. Од 39 српских војника, сви су погинули, а Немци су имали више од 200 мртвих.

"Тај чин отпора и те херојске борбе су изузетно инспирисали немачког фелдмаршала Макензена, да је он непосредно после борбе дошао да види ово место. Када је схватио да је 39 војника задржало два дана цео његов пук, наредио је да се овде изгради немачко војно гробље, али и споменик српским јунацима", објашњава Гајић.

Немачки и српски војници сахрањени су на Кошутњаку једни поред других. Инжењерија немачке царске војске је осим надгробних плоча направила споменик 208. пуку, затим споменик српским војницима са натписом на немачком и српском језику, као и мермерну пирамиду за припаднике 22. резервног корпуса војске Аустроугарске.

Споменик посвећен "српским јунацима" на Кошутњаку јединствен је у свету, као почаст коју је непријатељ одао непријатељу, и то на највишем нивоу, јер је иницијатор подизања споменика, фелдмаршал Аугуст фон Макензен био један од највиших официра немачке царске војске.

Широј јавности је мало познато да је на Кошутњаку постојало немачко војно гробље, које је очувано и одржавано после Првог светског рата – и поред тешког страдања, губитака и злочина непријатеља према локалном становништву.

Између два светска рата на гробљу су сваке године одржаване званичне државне комеморације којима су присуствовале и немачка и аустријска дипломатска делегација, објашњава Алекса Цигановић из Републичког завода за заштиту споменика културе.

"Овде је небројено пута боравио Краљ Александар Карађорђевић. Тако да је овај комплекс без обзира на своју историјску позадину и улогу, преживео", објашњава Цигановић.

Међутим, проблем настаје у Другом светском рату када Немци на гробљу почињу да сахрањују своје погинуле у борбама са српским устаницима, тако да је у једном тренутку било много више нацистичких гробова, него гробова припадника немачке царске војске.

Партизани 1944. године улазе у Београд, а Главни штаб Народноослободилачке војске Југославије издаје инструкцију да се на свим ослобођеним територијама униште остаци окупационе власти, па и војничка гробља.

Та инструкција, револт локалног становништва због немачких злочина, као и кукасти крстови на споменицима запечатили су судбину гробља које је крајем рата готово у потпуности уништено.

"Највећи број споменика немачким војницима, као и споменици српским војницима уништавани су на Дорћолу у каменолому, на локацији данашње Аде Хује, где су ломљени на дробилици за камен", објашњава Алекса Цигановић.

На Кошутњаку је сачувана неколицина надгробних плоча, али су оне углавном разбацане или искоришћене за поплочавање дворишта околних кућа.

Дуги низ година комплекс некадашњег гробља био је запуштен, а сачувани су споменик 208. пуку немачке војске, као и српски споменик, док је мермер скинут са пирамиде посвећене Аустроугарској војсци, тако да је од ње данас остала гомила камења и бетона.

Преокрет настаје 1985. године, када се комплекс некадашњег гробља рашчишћава због посете немачког канцелара Хелмута Кола Београду и Југославији. Канцелар Кол је положио венац на споменик који је фелдмаршал Макензен подигао српским војницима-јунацима.

Точак историје наставио је и даље ка међусобном поштовању Србије и Немачке и 2014. и 2015. године Републички завод за заштиту споменика културе израдио је пројекат обнове комплекса који је добио све потребне дозволе. Цена обнове је 40 милиона динара, са ПДВ-ом.

"Овде не говоримо само о културном добру, већ и о природном добру, парк-шуми Топчидер-Кошутњак. Тако да ће после обнове ово бити део природне целине парк-шуме, а не гробље", објашњава Алекса Цигановић који у Републичком заводу за заштиту споменика културе води пројекат обнове комплекса немачког војничког гробља.

Иначе, немачко војно гробље на Кошутњаку је неистражена историјска чињеница, а постоје и многе непроверене информације.

За сада, истраживач Бане Гајић на друштвеним мрежама објављује фотографије гробља, које потичу из приватних албума припадника немачке војске из Првог и Другог светског рата.
Некадашње гробље и споменици налазе су у улици Кнеза Вишеслава у Београду на почетку кошутњачке шуме.