"Градња метроа могла би да почне 2020. године"

Мали је, након представљања Стратегије развоја Београда до 2021. године, нагласио да већ данас има састанак са представницима француске компаније "Ежис", која треба да ради "предфизибилити студију".

"Очекујем да ће током наредне недеље бити потписан споразум, студија траје девет месеци, а након тога радимо главни пројекат. Према информацијама које имам треба око годину и по до две дана да се заврши главни пројекат и да се заврше сви послови који су неопходни да би се кренуло у изградњу", појаснио је градоначелник.

Са градњом метроа може да се крене 2020. године, нагласио је Мали и додао да је планирано да се уради прва линија од 22 километра и друга линија од 20 километара, а укупна инвестиција је око четири милијарде евра.

Градоначелник каже да је то инвестиција коју град може да финансира и да за те сврхе има новца и у буџету, јер је то стратешки важан посао.

Упитан да ли се одустало од приватно-јавног партнерства, Мали је рекао да постоји неколико опција: да цео пројекат буде приватно-јавно партнерство, да се све ради из кредита и можда најближе решење је да Град обезбеди финасије за грађевинске радове, а да јавно-приватно партнерство буде на софтверу и композицијама.

Градоначелник је појаснио да Стратегија развоја престонице до 2021. године осим почетка радова на метроу, подразумева развој урбаног, одрживог, динамичног града, а да је мисија позиционирање Београда као савремене европске метрополе, привредног, образовног, туристичког и културног центра овог дела Европе.

Стратешки циљеви су конкурентна привреда базирана на знању, да се достигне стопа запослености од 65 одсто, да просечна стопа БДП буде четири одсто на годишњем нивоу, а годишња стопа раста инвестиција 5,5 одсто.

У плану је наведено и да се повећа удео пешака и бициклиста у саобраћају за два до пет одсто, да се уради 100 километара нових стаза, да 90 одсто корисника буде покривено водоводном мрежом, 80 до 90 одсто канализацијом, да се 10 одсто отпадних воде пречишћава, да се повећа проценат рециклаже на 20 одсто.

У Старом двору је представљен и план развоја 18 градских предузећа, а градоначелник Београда каже да је важно да се зна шта ће се у наредном периоду радити, али и да се на тај начин контролише менаџмент предузећа, те они који не испуне зацртане циљеве биће смењени.

Говорећи о центру "Сава" и ГСП-у, Мали је рекао да су то једина градска предузећа која не послују позитивно, да тендер за стратешког партнера за центар "Сава" није успео, да ће град финансирати део реконструкције који се односи на грејање, као и да ће финансирати израду пројекта саме реконструкције.

Најавио је да ће решење за оба предузећа бити пронађено до краја године, као и да се питањем ГСП-а бави консултантска кућа коју финансира ЕБРД.

Породиљама по 10.000 динара од 1. јула

Ребалансом буџета који је данас усвојен на седници Градског већа, а који ће се пред одборницима града наћи следећег четвртка, предвиђено је да од 1. јула свака породиља у граду добије једнократну помоћ од 10.000 динара.

Градоначелник Синиша Мали каже да је ребаланс урађен јер је утврђено да у буџету има три милијарде динара више новца него што је планирано.

"Тај новац долази од повећаног пореза на доходак грађана, други извор од 726 милиона динара је резултат преговора са ЕБРД, где смо смањили каматну стопу старих дугова са 3,2 одсто на два одсто", рекао је градоначелник новинарима.

Мали каже да ће од тог новца бити урађена два нова клуба за најстарије суграђане на Врачару и у Раковици, два нова дневна боравка за децу са сметњама у развоју у Овчи и у Сопоту, а да 1,3 милијарде динара иде у образовање и дечју заштиту. 

"Половина новца је за рефундирање трошкова боравка малишана у приватним вртићима, што је веома важно јер показује да смо посвећени том пројекту и програму. Више од 500 милиона динара биће утрошен за сређивање основних и средњих школа", рекао је градоначелник.

Ребалансом је за културу издвојено 72 милиона динара за све градске манифестације - Бемуса, Белефа, фестивал бајки који се по први пут одржава у септембру.

"Имаћемо додатне субвенције за развој малих и средњих предузећа и 30 милиона динара само за пољопривреду", рекао је он.

Око 508 милиона динара предвиђено је за асфалтирање некатегорисаних путева, а издвојен је новац и за набавку возила за Хитне помоћи пре свега за бубрежне болеснике, али и 15 милиона динара за амброзију, као и за Црвени крст.

"Овакав резултат дала је политика штедње, инвестиција, повећања запослености. Чим ребаланс буде усвојен на седници Скупштине града, иде на реализацију", закључио је Мали.