Шта све утиче на избор школе?

Готово свим ученицима који је похађају, лозничка школа "Свети Сава" прва је на листи жеља. И овог септембра у њој очекују пуне учионице. Међу трогодишњим профилима најтраженији су женски и мушки фризер. Од четворогодишњих најтеже је уписати смерове за медицинску сестру и физиотерапута.

"Последњих година интересантни су смерови у подручју здравства и социјалне заштите, због тога што су они у могућности чим заврше школовање да се пријаве Националнопј служби за запошљавање. Одмах стичу услов, позивају их из болнице да одраде приправнички. Али изузетна могућност после тога им је да одлазе у иностранство", каже директорка средње школе "Свети Сава" Гордана Тадић.

У седмом разреду, када почињу програми професионалне оријентације ђаци не размишљају о иностранству, већ о својим склоностима. Радионице и тестови који им помажу да одаберу будуће занимање најчешће се поклапају са редоследом који преносе на листу жеља.

"Врло су делотворне и у највећем броју случајева пресудне из разлога што ученици директно када оду у школу или нека школа гостује код нас, добију информације о предметима, смеровима, професорима, неким ваншколским и ваннаставним активностима у тим средњим школама. И кроз разговоре са ученицима који су у тој средњој школи доносе одлуку при избору школе", каже Бојана Милутиновић, педагог у ОШ "Бановић Страхиња" у Београду.

Осим што ослушкују своје таленте, осмаци би требало да ослушкују и тржиште рада. Према подацима Националне службе за запошљавање 53 одсто незапослених је са средњом стручном спремом.

"Најтраженија занимања када су у питању средње школе су шивачи текстила, возачи, кувари, електро заваривачи, оператери на машинама, зидари, тесари, армирачи, машински техничари, медицинске сестре", истиче Десанка Михаиловић Ковач из Националне служба за запошљавање.

Неким ученицима ниједан од ових критеријума није пресудан. Школе уписују због друшва или родитељских амбиција, што према мишљењу стручњака, није добар избор.