Школска фарма на КиМ – прилика за учење и рад

Најстарију школу пољопривредне струке на Косову и Метохији основао је сестрић Николе Тесле, Миленко Пеурача у Приштини 1946. године. Иако већ 18 година ради ван свог седишта, руководство школе и професори успели су да одрже квалитет наставе.

"Школа данас има 150 ученика у 11 одељења. Један изузетно озбиљан кадар, три доктора ветерине, три прехрамбена технолога, девет агронома... Остало су пратеће службе које оваква школа мора да има" истиче Ивица Михајловић, директор Пољопривредне школе Приштина– Лешак.

Професорка хемије Јасмина Сићовић посебно је поносна на цео колектив који је успео да се снађе у тој средини и постави темеље за даљи напредак како средине тако и свих оних који живе у њој.

На школској фарми стичу и ветеринарску праксу, узгајају јагоде и друге културе.

"Имамо летњу праксу када су сезонски радови, ту долазимо недељу дана. Лепши је практични део наставе јер све што научимо у школи ми одрадимо на пракси", каже Стефан Ивановић, ученик првог разреда.

Јовица Матовић, професор ветеринарске групе предмета, објашњава да фарма за сада има задовољавајуће услове што се тиче ветеринарских техничара.

"Деца су заиста заинтересована за практичну наставу тако да се трудимо да им покажемо све што они желе и труде се да науче", додаје Матовић.

Падине Копаоника и Рогозне у општини Лепосавић право су природно богатство. Климатски услови на овим обронцима идеални су за сточаство, воћарство и повртарство. Породица Нешовић из оближње Гулије пре три године почела је да гаји малине. Да би увећали засаде откупили су земљу и обезбедили снабдевање водом.

"Од овога може да се живи, потребан је велики рад, труд, велика улагања. Порука младима је да без рада нема ништа. Имамо овде хладњачу којој пласирамо малину, за сада смо задовољни, видећемо шта ће бити ове године са ценом", истиче произвођач малине Радош Нешовић.

"Један од засада малине укупне је површине хектар и шездесет ари. Ово је прва година рода, очекујемо да ће да се исплати све то", каже Александар Нешовић.

Немања Нешовић прича да је у узгој малина укључена цела породица.

Пољопривредни произвођачи саветују се са стручњацима из Пољопривредне школе. Та сарадња, показало се, даје резултате пошто су млади све заинтересованији за пољопривреду, јер им, кажу, ти послови могу пружити сигурну егзистенцију.